Vladari dinastije Obrenović obeležili su srpski 19. vek, a od Srbije stvorili nezavisnu državu i uveli je u red evropskih kraljevina. Zajedničko svoj četvorici vladara iz ove dinastije jeste da su deo svog vremena rado provodili u vili Zlatni breg, nadomak Smedereva.
Dve kese zlata
Rodonačelnik ove vladarske porodice, knjaz Miloš, iako nije imao formalno obrazovanje, važio je za bistrog i visprenog čoveka koga je teško bilo nadmudriti. O tome svedoči i anegdota vezana baš za kupovinu ovog imanja s vinogradom 1829, kada ga je otkupio od turskog spahije Muhameda i za to dao dve kese zlatnih dukata. Muhamed je zlato dao svojim konjanicima naredivši da kupe isto takvo imanje. Međutim, nakon nekoliko dana konjanici su se vratili neobavljena posla sa rečima „obišli smo celu Srbiju, ali ovakvo imanje ne nađosmo“. Već 1833. godine knez Miloš je ovde sagradio konak s vinskim podrumom. Kasnije je čest gost na imanju bio i Milošev sin Mihailo, koji je tu podigao jednospratnu građevinu u tzv. švajcarskom stilu, popularnom među evropskom aristokratijom toga doba. Knez Mihailo je uredio park oko vile, ukrasio ga retkim stablima kedra, dafine, magnolije, crnog bora, kestena i platana. Za njegovog vremena na imanju se igrao i kriket, negovala ergela s vrhunskim grlima, a u Smederevu za Božić i Todorovu subotu održavane trke konja.
Okupljanje elite
Dvorski život ovde je ustanovljen za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. U letnjikovcu je kraljevski par priređivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić i drugi velikani. Po razvodu kraljevskog para, vila je pripala kraljici Nataliji, nakon čega je ona angažovala čuvenog dvorskog arhitektu Jovana Ilkića i načinila pojedine izmene u izgledu vile.
Kraljevski par Aleksandar Obrenović i Draga Mašin provodio je najlepše dane u vili, a ona je bila i mesto okupljanja značajnih umetnika Srbije, domaćih i stranih diplomata.
Nakon Majskog prevrata i ubistva poslednjih Obrenovića, kraljica Natalija poklonila je vilu porodici Orešković, čiji su sinovi doprineli razvoju vinogradarstva u Srbiji, a čije su kćeri bile njene dvorske dame. Vila je u njihovom vlasništvu do kraj Drugog svetskog rata.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Smedereva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
