I Vranje poput italijanske Verone ima priču o zabranjenoj ljubavi sa tragičnim epilogom. Prema predanju, ljubav Turkinje Ajše i Srbina Stojana završila se tragično, na mestu gde je podignut most.
Beli most jedan je od simbola Vranja i nalazi se u gornjem delu grada nedaleko od svetinje, crkve Sveta Petke. Most se nalazi iznad Vranjske reke.
Na mostu je postavljena ploča, na kojoj je na turskom i arapskom jeziku zapisano „Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi“.
Prema legendi most je podigla majka Turkinje Ajše u spomen nesrećne ljubavi njene ćerke i srpskog pastira Stojana. Podignut je 1844. godine.
Mnogi koji dođu u Vranje sa namerom da upoznaju znamenitosti tog grada ne zaobilaze Beli most, spomenik kulture posebnog značenja i značaja.
Most se nalazi i na grbu grada Vranja.
Predanje kaže da su "Selim-begu proročnice po rođenju ćerke Ajše, prorekle da će se ona zaljubiti u Srbina. Otac je pokušavao zatvaranjem ćerke da spreči proročanstvo, ali nije uspeo u tome. Kada je zatekao Stojana i Ajšu zagrljene kraj reke pokušao je da ubije Stojana. Međutim, usmrtio je sopstvenu ćerku koja je svojim telom zaštitila mladića kojeg je volela. Nakon toga je i Stojan svojim nožem oduzeo sebi život".
Preko Belog mosta vodi put do crkve Sveta Petke. Na mostu često zastaju turisti posebno oni koji znaju za legendu o neostvarenoj, nesrećnoj ljubavi, kao i to, ko je kada i zašto sagradio most ispod koga protiče Vranjska reka.
T.S.
NE PROPUSTITE
