DOKTOR ČISTI REKE I SKUPLJA SMEĆE U BRUSU: Kardiohirurg dr Aleksandar Milutinović, rodoljub, lokalpatriota i ljubitelj tradicije

Magistar medicinskih nauka, specijalista kardiohirurgije dr Aleksandar Milutinović je veliki ekolog i borac za zaštitu prirode i jedinstveni primer u Srbiji. On je multidisciplinarni intelektualac - svira harmoniku, peva uz gusle, a dokazani je veliki rodoljub, lokalpatriota i ljubitelj tradicije i istorije.

Kako se taj koloplet u glavi pretvorio u praksu? Ovako nekako...Nije tako zametna misao bila kad sam obavljao svoju prvu akciju budakom čisteći uraslu uređenu obalu na ušću Graševke u Rasinu. Bilo je ono, daj da uradim nešto, bilo šta da ne gledam u šta se pretvara reka mog detinjstva. U šta se pretvaraju uspomene i kako nestaje budućnost. Ono, znam, ne mogu Bog zna šta, ali bar da se zna da sam pokušao. Video me je jedan komšija, mislim Deljanin, pecao je preko puta a ja odložio štap i uzeo budak, reče super je to što ti radiš ali nema šanse to... Nije mi se smejao i slično, to je bilo bolje nego što sam očekivao. I sad mogu da se setim njegovog izraza lica, kaže Milutinović.

Sledeći put doktor je pozvao školskog druga Bojana Živančevića, pristao je i zajedno su nakupili prvih desetak džakova. To je odjeknulo na lokalu, ali kako vreme prolazi shvatio je da ga bukvalno svi podržavaju verbalno, a da u reku skoro niko ne dolazi.

- Kad kažem niko to je nepravedno, jer postoji jedno jako i brojem maleno jezgro od nas desetak koji smo standardni. Mi se sastajemo u reci, tu pričamo, družimo se, radimo. I uradili smo mnogo, a ostaje žal što šira zajednica, a ni državni organi ne vide tu šansu da se reke a sa njima i mi kao ljudi vratimoprirodi. I jedni i drugi zagledani su u lični i trenutni dobitak ili korist. Rad za koji nagrada nije novčana i koji se ne radi pod pretnjom kazne, nije masama zanimljiv. Kao i u većini drugih stvari, već više decenija, nema nikakvog konstruktivnog sistema u ovoj oblasti društvenog života. Reke su prepuštene na milost i nemilost državi, koja se i iz prirode povukla i od ljudi koji ne smatraju da je nenormalno da smeće bude u rekama. Sistematsko obrazovanje, efikasne komunalne službe i kaznena politika ne postoje, već samo u vreme kampanje za izbore. To je sve izraz zbirnog duhovnog stanja nas Srba i svih drugih koji ovde konstruktivno žive, analizira ekološku stvarnost ovaj čuveni doktor iz Brusa.

Ovi bruski ekolozi do sada su izneli više hiljada džakova smeća, prosečno 70-100 po akciji u dosadašnjih tridesetak na teritoriji opštine Brus.

- Prešli smo u prve dve godine rada korito reke Rasine od ušća Graševke u Brusu do sela Ribara i mesta Usek, koje je nekad bilo kupalište a danas deponija. Ukupno oko 6-7km obale. Deo kroz sam grad do bazena smo prošli dva puta. Zanimljivo je da oni koji žive uz deo reke koji čistimo, izuzetno retko dolaze. A neki očišćeni delovi su značajno bolji, a mnogi su lošiji i u još gorem stanju.

Druge tri godine uglavnom se bavimo rekom Graševkom, koja izvire na istočnoj padini Kopaonika i kod Brusa se uliva u Rasinu. Umesto lova pastrmke, pravljenja pešačkih staza pored nje, uvrštavanja iste u život i turističku ponudu planovi od države za nju su minihidrcentrale(tzv. minihidrozla), gde zarad koristi uske grupe dolazi do nestajanja čitavih predela, a od meštana i lokalnih vlasti nebriga i zatrpavanje smećem.

Možda ova malena ekipa svojim dobrim delima i postojanjem, iznošenjem smeća na videlo, ometa tu “harmoniju” države i ljudi. Zato smo mi oni koji smo izuzetak koji potvrđuje pravilo, a ono kaže da recimo na kilometar toka reke na ulazu u selo Brzeće stane oko 1.000 džakova smeća. Za to se niko preterano ne brine a već 2 godine ne uspevamo da očistimo taj početni deo reke da bi od nule krenuli nizvodno.A jako bi lepo bilo da se reka očisti, to je jedini način. I moguće je, ali treba prvo da nekom smeće počne da smeta, onda da se stvori želja za radom a ne pre svega marketingom. To je i razlog što se za nas čulo šire tek posle 5 godina rada.

Išli smo za suštinom. I dalje tako planiramo, obećava ovaj veliki ekološki aktivista. Ova mala ekipica koja je ugostila mnoge ljude i odvela u naše zapuštene reke, krštena je imenom “Rajko od Rasine”, bavi se zaštitom prirode i negovanjem srpskog nasleđa.

- To su dve kategorije maksimalno ugrožene od nas samih i želimo da vratimo rodoljublje u život i svakodnevicu običnog sveta i da pokažemo ljubav prema Srbiji na delu. Trudimo se da damo bolji primer, da pronađemo dobro u ljudima i da nas bude što više. Takođe, naša briga za prirodu nije ona koja isključuje Kosovo i Metohiju. Briga nas je kakva nam je priroda, ali ne želimo da kažemo da je teritorija Srbije nevažna i da su važni samo ljudi. Državu čine i zemlje i ljudi i istorijska i međunarodna prava i norme. Mi se idejom i radom trudimo da pokažemo da je moguće delovati sa svrhom i idejom. Važno je da ova priča Udruženja “Rajko od Rasine” bude nešto što će neke druge, bolje i mlađe ljude da navede da na ovim poljima urade nešto veće i nadamo se da će država da počne istinski da radi na ovim bolnim i važnim temama. Za početak neka sve parlamentarne stranke poverenje građana zadobiju kontinuiranim radom u reci. Nije sramota da predsednici, direktori, poslanici urone svoje cenjene ruke u vode i kese reka Srbije - predlaže dr Milutinović.

Ovaj mladi i uspešan doktor iz Brusa jedruželjubiv i porodičan čovek,ugledan u svojoj sredini, ali i znatno šire, što potvđuje širenje ekološke svesti i praktičnih akcija. U mnogobrojne ekološke i kulturne programe uključeni su i akademski slikari, doktor fizičkih nauka iz Jagodine, kardiohirurg iz Niša, diplomirani saobraćajni inžinjer iz Boljevca i mnogi drugi ljudi koji su podržali dr Milutinovića u nameri da svojim praktičnim primerom podstaknu i druge i društvo u celini u borbi za očuvanje prirode, jer je došao poslednji trenutak za sveobuhvatnu ekološku akciju u Srbiji.

Živomir Milenković