Za Slatinsku Banju u blizini Čačka čuli su samo malobrojni kojima su vode sa pet izvorišta pomogle da okrepe svoje zdravlje.
Za ovu banju proslavljeni roker Bora Đorđević piše pesmu. Meštani kažu da su posetioci za banju čuli po sistemu dobrog glasa koji se proneo "od usta do usta". Jednom godišnje organizuje se druženje, s ciljem da se okupe stari i novi gosti i promovišu ovo mesto, za koje malo ko zna. Meštani tvrde da su ove vode učinkovitije nego bilo koja drugo banjsko lečilište u Srbiji. Kažu da ni Karlove Vari u Češkoj nemaju baleološke parametre, kakve ima Slatinska Banja.
- Do sada su urađena dva detaljna baleološka istraživanja i utvrđeno je da jedno od izvorišta ima čak 635 mg sumporvodonika u litru vode, što nijedno izvorište u Srbiji ni ovom delu Balkana nema. Ove parametre nema ni izvorište u Karlovim Varima. Na drugom izvorištu je dokazano prisustvo borata, na trećem je takozvana "meka voda" koja ima metalno-gorak ukus – pričaju braća Zoran i Milorad Đurović, meštani.
Oni kažu da ispitivane vode imaju dokazana delotvorna dejstva na kožne, reumatske i stomačne bolesti. Posebno ističu vodu oplemenjenu boratom za koju tvrde da je delotvorna za vid.
Ove nedelje svi meštani njih 50-ak učestvuju u organizovanju manifestacije "Dani Slatinske Banje" a u tome im pomaže i Bora Đorđević, čiji dolazak očekuju.
- Tokom manifestacije biće održana i likovna kolonija, a Bora je kao moj dugogodišnji prijatelj pre nekoliko dana u Beogradu, snimio video poziv. Očekujemo ga na manifestaciji, obećao je da će doći i doneti stihove o banji, ako se uklopi sa nastupima – kaže Milan Čakajac, akademski slikar iz ovog mesta.
Ovaj entuzijasta je uveren da će umetnička dela sa ove, ali i prethodnih kolonija, uskoro krasiti zidove nekog modernog javnog objekta u ovoj banji kakav priželjkuju godinama.
Za blagodeti Slatine čuli su i oni upućeni u tržišne tokove, pa bi u ovom delu sela da pazare plac, vikendicu ili domaćinstvo, jer ako se želje meštana ostvare, ovo bajkovito mesto na reci, okruženo desetinama još neistraženih izvorišta, bi uskoro moglo postati turistička kovnica novca.
- Banja ima neverovatan potencijal, ali još uvek nema potrebne uslove da se zvanično proglasi banjom, što dosadašnje goste ne ometa previše. Dolaze nam iz Amerike, Austrije, Nemačke i zemalja u okruženju. Postoje najave da će Grad Čačak otkupiti jednu kuću ovde u centru u kojoj će biti otvorena ambulanta, što je odlična vest jer je to prvi preduslov da se mesto nazove banjom. Čim se pročulo da su ulaganja na vidiku, krenula je i potražnja za vikendicama i placevima koji se prodaju. Do tada mi se okupljamo i družimo uz dobru hranu, sportske igre i muziku, sve to očekuje posetioce u subotu i nedelju – kaže meštanin Dragan Pejović uveren da će o dejsvu magične vode u komentarima svedočiti oni koji su se s njom susreli.
Tokom ovog vikenda posetioce Slatinske banje očekuju izložbe rukotvorina i starih zanata, sportski događaji, promocije knjiga, izložba starih jela, takmičenje u kuvanju gulaša, nastupi KUD-ova. Degustacija đakonija koje domaćini pripremaju su potpuno besplatni, a ulaz na manifestaciju slobodan. Voda po kojoj je Slatinska Banja čuvena je oduvek bila dostupna svim građanima, jedino što se za nju mora doneti ambalaža, jer u samoj banji nema čak ni prodavnica. U zavisnosti od broja noćenja prenoćište u ovom mestu se može naći i za neverovatnih 600 dinara. Prosek je oko 1.000 do 1.500 ali je broj ležaja u seoskim domaćinstvima ograničen.
Zaseok Slatine
Slatinska Banja je zaseok Slatine, sela koje ima oko 600 duša, i smeštena je bukvalno na isprepletanoj mreži podzemnih voda, različitih karakteristika.
Najpoznatija je voda obogaćena sumporom, što se po mirisu da zaključiti čim se kroči u ovo mesto. Na par stotina metara od izvorišta već se oseća opor miris sumpora, na koji se posetioci vrlo brzo naviknu. Banja je bila poznata i po gejziru koji je goste čekao na ulazu u naselje. Mlaz sumporne vode visine oko 30 metara izbijao je iz zemlje i godinama livadama oticao do Slatinske reke.
- To izvorište smo morali da zatvorimo, odnosno da ga staimo pod kontrolu, ucevimo i zatvorimo ventilom. Ispostavilo se da u nekim periodima godine gejzir povuče sve podzemne vode i "uzme ih pod svoje", pa celo selo ostane suvih slavina, i ako ta izvorišta nemaju nikakve veze sa nama. Imali smo muke dok ga nismo obuzdali jer su ti ventili svaki čas pucali od prevelike količine sumpora. Privremeno smo rešili problem s ventilom od prohroma, mada je i on propadao. Stručnjaci preporučuju ventil od titanijuma, koji je preskup – pričaju meštani svoje muke sa sumporom.
Kurir.rs/D.Č.
