"Najjeziviji mi je bilo prvi dan bombardovanja kada sam braću videla sa oružjem. To veče smo svi pobegli u podrum, baš sam se uplašila za njih, ali posle nekog vremena smo unormalili život, koliko je to bilo moguće..."
Plačnim glasom ovako započinje svoju ispovest Dušica Stamenković, koju je NATO agresija zatekla u njenom domu u Devet Jugovića kod Prištine.
- Ja sam treća od četvoro dece. Sećam se kako bi moja najmlađa sestra plakala kada bi se zatresla vrata od detonacija - kaže Dušica, koja se prisetila nečeg jako čudnog pre nego što je SRJ bombardovana.
- Misteriozno su nestala sva albanska deca iz škole nedelju dana pre bombardovanja. Mi smo tada primetili da oni nisu dolazili u školu, jer smo mi bili prepodnevna smena, oni popodnevna. Nije ih bilo više u dvorištu - priča nam Dušica.
Njen otac je, kada je počeo rat, bio mobilisan, ali ono što posebno Dušica ističe i što je uveseljavalo koliko-toliko te strašne ratne dane jeste da se upravo tada njen otac pomirio sa svojim bratom, sa kojim nikad nije razgovarao.
Dušica danas...
Dušica se zatim prisetila jedne strašne scene u toku NATO agresije.
- Sećam se, bio je april ili maj, pala je bomba i zatresli su se prozori. Osetilo se da je pala negde blizu. Odjednom baba trči sva blatnjava sa pocepanom maramom. Ona je to jutro sela da pije kafu ispred kuće, a bomba je pala sto metara od nje. Geleri su bili svuda po kući, a na centimetar od nje je pao jedan od njih - opisala je Dušica.
Sada 25 godina kasnije, Dušica živi u Mladenovcu sama sa troje dece i naglašava da joj je fokus samo na lepim uspomenama.
- Sada sve drugačije tamo izgleda, da me puste iz helikoptera, ne bih znala gde ze nalazim. U glavi imam samo slike iz tog detinjstva. Kada sam bila poslednji put, instiktivno se okrećrem ka livadi da vidim da li je tu baka s kojom sam čuvala krave tada.
Dušica i njena porodica su 1999. godine izbegli, ali su najpre otišli u Kuršumliju i tamo proveli godinu i po. Oni su u Kuršumliji imali daljeg rođaka, koji je živeo u inostranstvu, te je kuća bila prazna i tu su boravili dok se nisu snašli.
- Otišli smo kad se završilo bombardovanje, 18. juna smo napustili Devet Jugovića. Padala je kiša (plač)... bila sam šesti razred, sećam se da smo danima pakovali sve stvari u kamion. Nisam znala da se nikad neću vratiti, želela sam da se vratim - rekla nam je ona, a onda se prisetila još jezivijeg događaja.
- Cela porodica je došla tada, trebalo je i brat od strica da krene sa nama, ali je neplanirano odlučio da ostane. Posle dva-tri dana smo čuli da je kidnapovan, a kosti su mu pronađene 2011. godine - ispričala je Dušica.
- Baba je ostala tamo još neko vreme da živi, a najveći šok je bio, kada smo posle godinu dana otišli u posetu, da je kuća toliko zarasla kao da niko tamo nije ni živeo. Svaka ruža je postala šipurak. Meni je to kao detetu bilo strašno, da to za samo godinu dana izgleda kao da niko nikada tu nije živeo. Tada smo obišli i staru kuću koja je bila zapaljena, pustila me je baba da uđem unutra. Sve je bilo kao nekad, samo krova nije bilo - priseća se Dušica i objašnjava na kakav horor nailazi kada ode u posetu svom rodnom kraju.
Kako je objasnila, škola koju je ona pohađala je uništena, Albanci čak vrše nuždu u njoj, a od Dušičinog ognjišta nije ostalo ništa što je bilo ranije.
NE PROPUSTITE
Inače, Dušica je danas vaspitačica u vrtiću i influenser, u javnosti prepoznatljiva kao @ignjatovamama, po istoimenom instagram profilu, na kom deli iskustva u roditeljstvu, kao i recepte.
Kako se može videti na njenom profilu, Dušica često snima recepte koji je podsećaju na detinjstvo, a jedni od najpoznatijih su recepti za boranicu i kosovsku pogaču.
Kurir.rs/Informer
Preneo: S.P.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
