LOZNICA – Boj na Čokešini nije ništa drugo do ponovljeni Kosovski boj i ponovno opredeljenje za nebesko carstvo, slično onome što je knez Lazar sa srpskom vojskom učinio na Kosovo polju, to su srpski junaci učinili na Čokešini jer ih je na oba mesta vodila visoka svest o svojoj hrišćanskoj i nacionalnoj dužnosti prema Bogu i bližnjima, prošlim i budućim naraštajima. To je juče, na Lazarevu subotu, kraj spomenika palim junacima, u porti Manastira Čokešini na svečanosti obeležavanja 220. godišnjica boja na Čokešini, kazao episkop šabački Jerotej.

- Braća Gligorije i Dimitrije Nedići su se svojim podvigom i smrću upisali u najsvetlije stranice naše crkveno-narodne istorije. Poznata nam je sudbonosna uloga braće Nedić, najdivnijih izdanaka junačke Podgorine i njihovih drugova koji su u toj borbi sebe nesebično prineli kao žrtvu zarad odbrane svoga naroda, vere i imena. Po svome čuvenju čokešinska bitka prešla je granice naše istoriografije i svako poređenje s Termopilima u nekoj meri ima smisla, ali ipak treba istaći razliku između motiva. Boj na Čokešini daleko nadmašuje tu bitku i zato danas, ravno 220 godina od tog velikog i strašnog boja, sve naše misli treba usmeriti na dublje duhovne korene tog događaja – poručio je vladika šabački.

loznica--istorijski-cas.jpg
Kurir.rs/T.Ilić 

Ceremoniju su prisustvovali predstavnici Grada Loznice, Vojske Srbije, Opštine Osečina, Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. i drugih kulturnih ustanova, a obraćanju vladike Jeroteja prethodila je crkvena liturgija koju je služio episkop valjevski Isihije. Pomoćnik gradonačelnika Loznice Milan Jugović podsetio je da je srpski narod ‘’kroz istoriju plaćao skupu cenu slobode, a upravo su ovi naši krajevi veoma često podnosili najveće žrtve’’.

- Tako je bilo i 1804. kada su se 303 ustanika predvođeni braćom Nedićima suprotstavili višestruko nadmoćnijoj turskoj vojsci ispisujući jednu od mnogih slavnih epizoda iz naše prošlosti koju je Leopold Ranke nazvao srpskim Termopilima. Oni su svesno žrtvovali živote da bi Srbija živela i mi smo im danas, kao što će to biti i naši potomci, večno zahvalni. Braća Nedić i ostali junaci ovog boja, kao i Anta Bogićević, heroji sa Cera, Gučeva i mnogi drugi znani i neznani izborili su se i sačuvali nam slobodu, ostavili su nam u amanet da je neokrnjenu sačuvamo za pokolenja koja dolaze - rekao je juče Jugović.

Naveo je da Grad Loznica gradi kulturu sećanja sa ciljem da naše mlade približi tradicionalnim vrednostima i korenima, jer poznavajući svoju prošlost uvek možemo izvući važne pouke za budućnost. Ko ne poštuje pretke ne misli dobro svojim potomcima, zaključio je on. Na brdu Džajevac, kod Čokešine, 28. aprila 1804, ustanici predvođeni braćom Nedić, sukobili su se sa turskom vojskom, a u borbi su poginuli svi srpski borci. Bio je to jedan od najvažnijih bojeva iz Prvog srpskog ustanka na području Jadra i prvi okršaj sa Turcima na početku ustanka koji je i odredio njegov dalji tok. Spisak imena svih poginulih ustanika sastavio je sveštenik Vasilije Popović i izložen je u stalnoj postavci Vojnog muzeja u Beogradu, a nad kostima srpskih junaka, prenetim u portu manastira Čokešina, podignut je spomenik.

Organizatori obeležavanja boja na Čokešini su Grad Loznica, Manastir Čokešina, mesna zajednica i loznički Centar za kulturu ’’Vuk Karadžić’’.

Kurir.rs/T.Ilić