IZ BEOGRADA U SRCE TRŠIĆA: Porodica Rovčanin oživela duh sela - okupili 200 trkača i njihovih porodica koji su prirodu tog kraja upoznali na nesvakidašnji način
Kada je porodica Rovčanin iz Beograda pre nekoliko godina kupila imanje u Tršiću, ni slutili nisu da će se baviti seoskim turizmom i da će gostima ponuditi drugačiji doživljaj sela, koje se uglavnom vezuje za kulturu i Vuka Karadžića. Proteklog vikenda okupili su oko 200 trkača i njihovih porodica, koji su prirodu tog kraja upoznali na nesvakidašnji način.
Od vikendice za odmor, do etno sela u kojem je tradicija utkana u svaki kamen, ali i detalj. Tako je tekao put porodičnog biznisa u jednom od najmanjih, ali i najlepših sela u Srbiji.
Kristina Rovčanin, vlasnica etno sela u Tršiću, kaže: "Ljubav prema ovome rodila se i kod mene i kod mog supruga jer, pre svega, kažu za nas da smo veliki domaćini, i imali smo tu potrebu da ljudima napravimo ovakvo jedno mesto koje će biti pravi užitak. Želimo da naša deca, i sva druga deca koja nemaju prilike da budu u prirodi tako često, da imaju jedno ovakvo mesto."
Kako bi gostima pružili drugačiji užitak, domaćini su osmislili trku kroz tršićke šume u kojoj su učestvovale cele porodice. I dok su se roditlji ozbiljno spremali za izazov i pobedu, najmlađi su uživali u druženju.
Petra Ranisavljević, iz Beograda, objašnjava: "Trčaćemo tata, ja i brat, došla sam ovde zbog prirode."
Aleksandra Vranešević, organizator, dodaje: "Tršić, kao sam teren, je jako lep. Sama staza koja ide kroz šumu ima prelepe predele, ima teren koji je različit, i to je ono što trejl trku čini zanimljivom. Ima puno porodica, puno dece i jednostavno smo hteli da bude dan pun rekreacije, pun osmeha."
Vera Popović, iz Beograda, navodi: "Provodimo vreme većinom ovde napolju, većinom ima kučića ovde pa se sa njima mazimo i igramo".
Minja Rovčanin, iz Beograda, kaže: "Ovde ima dosta kozica, paunova, šarana, patki, pasa i tako. I da li se igrate sa njima? Da, jako su slatke i druželjubive."
Naja Vranešević, iz Beograda, dodaje: "Volim da dolazim u Tršić zato što tu imam puno drugara i da se družim."
I kako to, kažu, biva u svakoj srpskoj seoskoj kući, gost se nikada ne pušta da ode praznog stomaka. Nakon velikog fizičkog napora, trkače su čekali specijaliteti domaće kuhinje pripremljeni na starinski način.
Živko Ćirković, kuvar, objašnjava: "Najviše vole sač, teletina ispod sača im je omiljena. Uz to imamo i raznih đakonija, baš tih domaćih rebaraca, šta već još, ali teletina im je i domaći čvarci kad ih spremimo."
Spoj autentičnog, prirode i kulturnog nasleđa, kratak je opis za Vukov Tršić, a na novim generacija je, kažu, da nastave da čuvaju tradiciju.
Kurir/RTS
