Miloš Crnjanski jedan je od najvećih srpskih književnika, a osim po svom književnom daru, bio je poznat u Beogradu i kao pravi ženskaroš, sve dok nije sreo nju. Kada je bio mlad, po gradu su kružili tračevi o njegovim udvaranjima, a ljubavna priča sa suprugom Vidom bila je izuzetno lepa.
Srce Crnjanskog osvojila je jedna od najlepših devojaka u Beogradu, ćerka bivšeg dvorskog savetnika i pisca Dobre Ružića. Njeno ime bilo je Vida Ružić i ona mu je bila verna saputnica preko 50 godina.
Ivo Andrić bio jedini dobitnik Nobelove nagrade naše književnost, ali mnogi veliki umovi i poznavaoci književnosti dvadesetog veka slažu se da je ovo priznanje zaslužio i Miloš Crnjanski.
Pisac, pesnik i umetnik rodom iz Čongrada imao je jednu od najneverovatnijih biografija. Tvorac vanvremenskih dela, poput "Seoba", "Druge knjige seoba", "Dnevnika o Čarnojeviću", "Romana o Londonu", "Hiperborejaca", stihova pretočenih u "Liriku Itake", ipak, mora biti pomenut i u kontekstu onoga što romantizeri najviše vole da čuju, a to je ljubav.
Ljubavna priča Miloša Crnjanskog i Vide Ružić
Njihova ljubav nije bila tužna, zapravo bila je duga, sveprožimajuća i inspirativna. Njih dvoje zavoleli su se još tokom studentskih dana.
Vida je bila ćerka predratnog ministra prosvete Dobrosava Dobre Ružića. Crnjanski se zaljubio u nju, a bili su ravni jedno drugom po oštorumnosti. Upoznali su se na času istorije na Filozofskom fakultetu, kada je Crnjanski namerno seo na zauzetu stolicu, iako ju je Vida čuvala za drugaricu.
- Zauzeto? Pa, za mene naravno!
Njihovoj ljubavi protivio se Vidin stric Žarko Ružić, koji je želeo da se ona uda za oficira. Govorilo se da je Crnjanskom pretio, pa ga čak sačekao sa batinom jednom prilikom.
Vida je ubrzo otputovala u Pariz, ali Crnjanski, pustolov po prirodi, prodao je svoju kuću i otputovao vozom u Pariz za svojom dragom. Venčali su se 1921. godine, godinu dana od upoznavanja.
Nakon Pariza, na red je došla Bretanja, Italija, rad Crnjanskog u diplomatskoj službi... Par je ostao zajedno kroz izazovne godine, ali i siromaštvo u Londonu. Nisu mogli da se vrate u zemlju Jugoslaviju nakon Drugog svetskog rata zbog Miloševog protivljenja komunističkom režimu. Period njihove nemaštine bio je težak, a pisalo se da žive od plate koju je Vida dobijala od šivenja krpenih lutaka i izdržavanja jedne porodice.
Poznato je i da je sam Miloš radio u jednoj obućarskoj radnji. Njegovo delo "Roman o Londonu" počiva na godinama njihovog života tamo, a lik Nađe Rjepnine inspirisala je upravo Vida.
Po povratku u Beograd živeli su mirno i povučeno. Umrli su u svega godinu dana razmaka, Miloš 1977, a Vida 1978.
Miloš je, navodno, odbio da primi hranu, piće i pomoć osoblja u bolnici.
Amanet
Crnjanski je svojoj Vidi ostavio jedan amanet. Želeo je da zajedno počivaju. To ni dan-danas nije ostvareno, jer je Miloš sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, a Vida u porodičnoj grobnici Ružića na Novom groblju u Beogradu.
Vidosava Crnjanski potpisala je svojeručno testament u svom i muževom stanu u Ulici maršala Tolbuhina 81/11 u Beogradu. Ali, zaveštanje iz testamenta ženi slavnog pisca, sudeći po svemu, teško da će ikada biti ispunjeno.
Miloš i Vidosava dece nisu imali. Vida je novcem od nasledstva pokrenula Zadužbinu Miloša Crnjanskog. Testamentom je odredila, uoči smrti, da zajednička zaostavština bude posvećena tome.
- Činim to na način kako bi to učinio i moj Miloš, s kojim sam u braku provela punih 57 godina - pisalo je u testamentu Vide Crnjanski.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
