AJDE ŠTO ME JE NAHRANILA, NEGO MI JE DALA I NEKI NOVAC: Ova legendarna glumica je Vojinu Ćetkoviću pomogla kad mu je bilo NAJTEŽE

Glumac se jednom prilikom prisetio svoje prve profesionalne uloge u pozorištu, kada je upoznao legendarnu Radmilu Savićević, koja je tom prilikom Vojina pozvala u svoj stan, nahranila ga gibanicom i dala mu je nešto novca da preživi teška vremena.

- Odrasla sam pored crkve Lazarice u Kruševcu, kao i moje dete. Igrale smo se u porti. Moj pokojni otac je imao običaj da se tamo zapriča sa prijateljima, pa čak na klupi da prenoći. Otac je imao avanturistički duh, osnovao je Udruženje književnika u Kruševcu - rekla je jednom prilikom Živkovićeva.

Vojin Ćetković se u Kruševcu godinama amaterski bavio glumom. Njegov neizmerni talenat uočio je njegov brat, Milovan, koji je pozorišni reditelj.

- Ja ne bih bio glumac da nije bilo mog brata koji je tada živeo i radio u Kruševcu. Ja sam bio amater punih deset godina. To su moji najlepši dani provedenih u pozorištu "Teatru Za“. Kada čovek postane profesionalac sve to bude drugačije - rekao je ranije Vojin Ćetković.

Glumac se jednom prilikom prisetio svoje prve profesionalne uloge u pozorištu, kada je upoznao legendarnu Radmilu Savićević, koja je tom prilikom Vojina pozvala u svoj stan, nahranila ga gibanicom i dala mu je nešto novca da preživi teška vremena, prenela je Instagram stranica "Beogradski mesec".

- Radu sam prvi put sreo na potpisivanju svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu "Lizistrata“ u produkciji Sava centra. Imao sam dvadeset jednu godinu, još sam studirao i bio jako srećan što sam dobio ulogu. Međutim, kad sam video ugovor, počeo sam da se dvoumim da li da to uopšte prihvatim jer je honorar bio sramno smešan. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Nisam mogao da verujem. Rada je sedela u toj kancelariji i čula kada sam sekretarici, koja je beležila moje podatke, rekao da sam iz Kruševca.

Onda je prišla i pitala me: "Odakle reče da si ti, mali?“ "Iz Kruševca.“ "Iz koje ulice?“ Ja kažem iz koje. "Pa šta se misliš, što ne potpisuješ?“ "Pa ovaj novac...“, rekoh, "ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.“ "Aha. A koja ti je to uloga po redu?“ "Prva.“

Pogledala me je tako da više nisam imao hrabrosti reč da kažem. "Potpisuj to odmah! I čekaj me ovde, nemoj da si mrdnuo.“ Ja potpišem i posle nekoliko minuta, ona se vraća: "’Ajde sa mnom.“ "Gde ćemo?“ "Ne pitaj ništa, ideš sa mnom.“ Pozvala je taksi i otišli smo u njen stan. "Peri ruke i sedaj za sto.“ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i još gomilu hrane. "Jedi!“ "Rado, pa nisam gladan.“ "Jedi. Vidi kakav si mršav, jedi!“

Morao sam da jedem maltene do iznemoglosti. "Dobro, a sad se javi majci.“ I vodi me do telefona. "Nema potrebe, juče smo se čuli. Imam telefon u stanu u kome živim.“ "Javi se majci kad ti kažem. Sad se javi majci!“ I ja, šta ću, okrenem majku: "Evo da ti se javim, ovde sam kod Rade Savićević. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.“ "Ajde što me je nahranila, ’ajde što sam morao da se javim majci, nego mi je dala i neki novac jer su to bila ona teška vremena kad se jedva sastavljao kraj s krajem.

"Je l’ imaš šta da jedeš i je l’ imaš para?“ "Imam. Svega imam.“ "Nemoj da lažeš, je l’ gladuješ?!“ "Ne gladujem, ne brinite.“ I tek kad sam pristao da uzmem taj novac, poslala me je kući. Predivna, predivna žena - zaključio je Ćetković.

Pažnju na sebe Radmila Savićević skrenula je 1968. u filmu "Višnja na Tašmajdanu", gde je igrala razrednog starešinu. Popularnost stiče kao Violeta u "Kamiondžijama", devojka zaljubljena u Paju Čuturu (Pavle Vuisić), i kao baka Vuka u "Pozorištu u kući". Godine 1976. snima TV seriju "Babino unuče", da bi potom igrala u seriji "Vruć vetar".

Krajem osamdesetih tumači lik sekretarice Žarke u "Boljem životu", a godine 1993. njena karijera dolazi do vrhunca ulogom Riske Golubović u seriji "Srećni ljudi". Njena poslednja uloga bila je Dostana u "Porodičnom blagu".

(Kurir.rs)

Bonus video: