Na današnji dan obeležava se tri godine od smrti legendarnog srpskog glumca Borisa Komnenića.
Dramski umetnik preminuo je 2021, u 64. godini života nakon teške bolesti, a sahranjen je u Beogradu na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.
Bogata karijera
Borisa Komnenića najpre pamtimo kao Sašu Popadića Guzu u legendarnoj seriji "Bolji život" i još jednog Sašu iz filma "Tajvanska kanasta". Tokom godina on je iza sebe ostavio mnogo uloga, što na flimu i u serijama, što u pozorištu.
Na filmu je debitovao još kao student u “Danima od snova” (1980) Vlatka Gilića, a iste godine odigrao je i ulogu u “Splavu meduze” Karpa Godine.
Igrao je u ostvarenjima “TT sindrom” (2002), “Sjaj u očima” (2003), “Kad porastem biću Kengur” (2004), “Sedam i po” (2006), “Čitulja za Eskobara” (2008), “Montevideo, bog te video” (2012), “Falsifikator” (2013), “Taxi Blues” (2019), “Jedini izlaz” (2020) i drugim ostvarenjima.
Brak
Boris je iza sebe imao jedan brak, međutim njihova ljubav se vremenom ugasila te su se razveli.
- I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali - ispričao je Boris jednom prilikom.
Tuga za ćerkom
Iz braka sa Rene dobio je ćerku Niku, koja mu je podarila unuku, a u čijem odrastanju nije uspeo da učestvuje jer je tokom rata živela sa majkom u Hrvatskoj.
- Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nika sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim - pričao je glumac.
Razdvojenost od ćerke mu je veoma teško pala, međutim ono što ga je u ratnom periodu najviše radovalo je to što je preko određenih "kanala" imao informacije da su mu ćerka i bivša žena dobro, žive i zdrave.
- Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen. Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti - ispričao je on.
Prvi susret nakon pet godina
On ćerku u jednom periodu nije video čak pet godina, a kako je izgledao prvi susret posle toliko godina ispričao je jednom prilikom.
- Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku. Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas - kazao je Boris.
Do poslednjeg daha
Mesec dana pre smrt snimao je poslednju scenu. Naime, on je tumačio lik Steve u seriji "Koleginice", a njegov kolega Predrag Peđa Damjanović, koji je snimao zajedno sa njim, otkrio je da je Boris poslednjih dana imao jake bolove.
Peđa je za Kurir ispričao da Komnenić nije mogao često da dolazi na snimanja zbog lošeg zdravstvenog stanja.
- Poslednje scene smo prepravili jer nije bilo šanse da dođe da snimi, prepričali smo ih, a delove gde je baš morao da bude u prolazu imali smo dublera, tad je već bilo pretužno, kada vidite nekog drugog čoveka u “Stevinom” kostimu a svesni ste da dubler nije zbog toga što je scena opasna po život, već zato sto je nas veliki Boris, naše omiljeno, najduhovitije, najšarmantnije “gunđalo”na svetu, sprečen da dođe zbog nesnosnih bolova - rekao je Damjanović.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
