Svečanost povodom obeležavanja Dana Biblioteke Matice srpske: Dva veka postojanja

Održana je svečanosti povodom obeležavanja Dana Biblioteke Matice srpske, najstarije srpske biblioteke koja čuva više od četiri miliona publikacija na više od 100 svetskih jezika.

Kako je istakla, kroz generacije naučnika, književnika, studenata i istraživača, Biblioteka Matice srpske bila je i ostala mesto susreta znanja, ideja i misli.

„Uloga Biblioteke prevazilazi okvire jedne ustanove kulture. Ona je temelj obrazovanja, podsticaj naučnom radu i neizostavni deo čitavog kulturnog života našeg naroda“, istakla je predsednica Gojković.

Gojkovićeva je podsetila na to da Matica srpska i njena biblioteka imaju veliki značaj za AP Vojvodinu, jer, kako je rekla, dolaskom Matice srpske u Novi Sad, naš grad je dodatno učvrstio svoju poziciju kao jedno od najvažnijih središta srpske kulture.

„Zahvaljujući Matici i njenoj biblioteci, Novi Sad je postao grad knjige, nauke, prosvete i duhovnosti, a AP Vojvodina se još više prepoznala kao prostor u kome se neguju vrednosti znanja, tolerancije i kulturnog dijaloga“, izjavila je Maja Gojković.

„Pokrajinska vlada ostaće pouzdan partner svim ustanovama koje čuvaju našu baštinu i stvaraju uslove za nova znanja, jer podrška kulturi, obrazovanju i nauci nije samo obaveza prema prošlosti, već i odgovornost prema budućnosti“, naglasila je Gojkovićeva.

Prema Selakovićevim rečima, Biblioteka Matice srpske nije nastala kao obična zbirka knjiga nego kao odgovor na jedno istorijsko pitanje: kako sačuvati identitet u vremenima kada su granice nestalne, a iskušenja brojna te da su zato njeni fondovi od samog početka bili više od bibliotečke građe -temelj kulturne samosvesti.
„Kroz decenije i vekove, Biblioteka Matice srpske rasla je zajedno sa srpskim narodom. Preživela je imperije, ratove, promene država i sistema, ali je ostala dosledna svom prvobitnom pozivu: da bude čuvar pisane reči i pouzdan oslonac nacionalne kulture. Stoga se ovde ne čuvaju samo knjige, ovde se čuva kontinuitet. Ovde se nalazi svedočanstvo da smo kao narod mislili, pisali, stvarali i pamtili, čak i onda kada je to bilo najteže“, dodao je Selaković.

Ministar je ukazao da su osnivači, na čelu sa Jovanom Hadžićem formulisali to jednostavno i snažno „rasprostranjenije knjižestva i prosveštenija naroda srbskog“ i da je iz te ideje nastala Biblioteka kao živo jezgro jednog kulturnog pokreta.
„Biblioteka Matice srpske, danas najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka kod Srba, izrasla je iz tih skromnih, ali velikih početaka. Rani primerci "Letopisa Matice srpske" pokrenutog još 1824. godine, prva izdanja knjiga, pokloni pristigli iz Rusije i brojne druge knjige, poznate i nepoznate, činile su njeno prvo tkivo, tiho, ali odlučno sabiranje jednog duhovnog prostora.Kada je 26. avgusta 1838. godine otvorena za javnost, to nije bio samo jedan običan organizacioni korak, već snažna kulturna poruka“, rekao je Selaković.

Naglašavajući da nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“ koju je ove godine dobio književnik Blagoje Baković nosi posebnu simboliku, Selaković je dodao da nije samo priznanje za pojedinačni doprinos, već priznanje za učešće u jednoj mnogo većoj priči o očuvanju kulture kao temelja nacionalnog opstanka.

„Danas, kada živimo u vremenu izobilja informacija, vrednost ovakve institucije postaje još jasnija. Jer nije izazov doći do podatka — izazov je razumeti ga, povezati ga i sačuvati od zaborava. Upravo tu ulogu ima Biblioteka Matice srpske: da od mnoštva napravi smisao, a od prolaznog trajno“, pojasnio je Selaković.