Gregorijanski, islamski, kineski i julijanski najpopularniji su kalendarski sistemi, a koriste se i danas. Međutim, kroz istoriju su se pojavljivale i druge forme kalendara koje bi mogli nazvati pomalo čudnima i definitivno unikatnima. Otkrivamo deset takvih primera. 1. Međunarodni fiksni kalendar Ovaj kalendar ima 13 meseci, a svaki 28 dana. Svi meseci imaju imena kao današnji dok se onaj 13. zove "sol" i smešten je između juna i jula. Po njemu bi Božić uvek bio u sredu, a Uskrs 14. aprila. Početak nove godine bio bi uvek u nedelju, a 13. u mesecu padao bi baš u petak.
Taj kalendar napravio je 1902. godine železnički savetnik Mozes Kotsvort kom Gregorijanski kalendar nije odgovarao. Iako je bio popularan među bogatima, nikada ga nijedna zemlja nije usvojila. Kao službeni kalendar koristila ga je jedino kompanija Kodak od 1928. do 1989. godine.
2. Egipatski kalendar Prvi kalendar starih Egipćana bio je lunarni i temeljio se na izlasku i zalasku sunca na reci Nil. Bio je toliko neprecizan da je grešio do čak 80 dana. Zato su napravili novi kalendar koji se temeljio na zvezdi Sirius. Koristili su ih paralelno, ali uskoro ukinuli jer od njih nije bilo koristi. Potom su u lunarni kalendar dodavali jedan mesec svake tri godine, ali ni to im nije pomoglo. Napravili su novi i nazvali ga državni ili građanski kalendar. Imao je 365 dana i 12 meseci. Svaki mesec je imao 30 dana, a ostalih pet dodavali su na kraju godine. Ali, ni taj nije bio precizan. Tada su uveli novi lunarni kalendar temeljen na građanskom koji koriste za određene verske svečanosti dok im je stari lunarni kalendar dobar u poljoprivredi.
3. Kalendar Maja
Njihov kalendar zapravo je sastavljen od tri različita - "Long count" ili astronomskog, Colkin ili božanskog i "Haab" ili državnog. "Haab" je imao 365 dana podeljenih u 19 meseci, Colkin je imao 20 meseci s po 13 dana, a "Long count" služio je kod verskih obreda. Kod "Long counta" radilo se o ciklusu od 2,88 miliona dana (otprilike 7885 godina) jer su Maje verovale da se svemir uništava i ponovo nastaje svakih 2,88 miliona dana. Maje su predvidele kraj sveta 21.12.2012. godine, odnosno kraj tog dugotrajnog ciklusa, ali nisu rekli da će svet nestati već da počinje novi ciklus od 2,88 miliona dana.
4. Pozitivistički kalendar Ovaj kalendar napravio je francuski naučnik August Komte 1849. godine, a ideja mu je bila da zameni katolički kalendar. Svi njegovi meseci imali su 28 dana, a svaki je bio podeljen u četiri do sedam dana nedelje. Na kraju godine imao je dodatni mesec posvećen mrtvima, a svake prestupne godine mesec posvećen ženama. Svaki dan ime je dobio po nekoj istorijskoj ličnosti ili organizaciji, na primer Mojsije, Aristotel, Cezar itd. Svaki mesec i godina počinjali su u ponedeljak.
5. Sovjetski revolucionarni kalendar Taj kalendar predstavljen je Sovjetskom Savezu 1929. godine, a u njemu je bio smanjen broj dana u nedelji sa sedam na pet, a time povećan broj nedelja u mesecu sa četiri na šest. Svaki mesec imao je 30 dana, a na kraju svake godine pet, šest dana bilo je viška pa su od njih napravili praznike.
Na primer, dan nakon 30. januara bio je Lenjinov dan, a dva dana nakon 30. aprila bili su Dani rada itd. Smanjenje broja dana u nedelji bila je mera ukidanja nedelje kao hrišćanskog dana odmora. Najsmešnije od svega u toj kalendarskoj filozofiji bilo je to da su u petodnevnoj nedelji radnici bili u pet grupa, a razlikovali su se po bojama (žuta, ružičasta, crvena, ljubičasta, zelena). Svaka grupa imala je svoj slobodni dan.
To se narodu nije sviđalo jer im je poremetilo porodične i društvene odnose jer je baš svaki dan radilo 80 posto zaposlenih. Bio je to eksperiment koji nije potrajao, ali, obzirom na ideju, trajao je predugo, do čak 1940. godine.
6. Kineski kalendar
Bazira se na pozicijama sunca i meseca, a regularna godina ima 12 meseci i 353 do 355 dana dok prestupna ima 383 do 385 dana. Kineski kalendar ima i prestupni mesec koji se dodaje otprilike svake tri godine, a nosi ime kao i prethodni mesec. Ovaj kalendar i dalje je u upotrebi u Kini uglavnom za izračunavanje datuma raznih ceremonija i venčanja. Inače, gregorijanski kalendar koriste za sve ostalo.
Godine u kineskom kalendaru nemaju brojeve već imena po jednom nebeskom pojmu i jednog zemaljskog tela, ukupno deset nebeskih pojmova i 12 zemaljskih, a oni nose imena životinja koje čine kineske horoskopske znakove. Novi dan po tom kalendaru ne počinje u ponoć već u 23 sata.
7. Etiopijski pravoslavni kalendar
Etiopija je 2000. godinu proslavila 12. septembra 2007. godine, sedam i po godina posle zapadnog sveta. To je zato što što se ravnaju po koptskom pravoslavnom kalendaru sličnom jevrejskom. Njihov kalendar ima 13 meseci s po 30 dana, a prestupna godina dodatni mesec s pet, šet dana. Zapadni svet ravnao se po tom kalendaru pre 1582. godine kada je promenjen u gregorijanski. Etiopija nije želela da uzme novi kalendar jer su konzervativni i previše zaštitnički nastrojeni prema svojoj religiji. Ipak, da bi sprečili haos, napravili su kalendare s oba načina računanja vremena.
8. Francuski revolucionarni kalendar Koristili su ga od 1793. do 1806. godine, a ideja za njega se rodila tokom Francuske revolucije. Kreirao ga je političar i agronom Šarl Gilbert Rom. Ponovo su počeli da ga koriste 1871. godine, ali ubrzo je opet ukinut. Ovaj kalendar bio je pokušaj da se istera hrišćanstvo iz svakodnevice.
Revolucionarni kalendar nikada nije imao jednu godinu već se računalo od drugog jer je stupio na snagu oko godinu dana nakon revolucije. Imao je 12 meseci, a nedelje su imale deset dana. Svaki dan u godini nosio je ime po semenju, drveću, cveću, voću, nekom alatu i po životinjama. Radnici su imali pravo na odmor nakon devet radnih dana.
9. Rimski kalendar
Rimski kalendar je pravi primer kako kalendar ne bi trebao da izgleda. Nova godina počinjala je u proleće, a trajala je deset meseci, odnosno ukupno 304 dana. Dodatni dani, njih 61 nisu bili u kalendaru. Zbog toga meseci u kalendaru nisu bili usklađeni s godišnjim dobima pa su dodali još dva meseca. Vremenom su godinu produžavali ili skraćivali, a prestupne godine su izbegavali jer su verovali da donosi nesreću.
10. Astečki kalendar Napravljen je od dva različita kalendara - xiuhpohualli i tonalpohualli. Prvi je imao 365 dana podeljenih u 18 meseci, a svaki mesec imao je 20 dana. Ostalo im je pet dana viška, što su smatrali nesrećom, a dodavali su ih na kraj godine, dok su jednom u 52 godine dodali još 12 dana. Drugi kalendar je sadržavao 20 meseci sa po 13 dana što je bilo 260 dana u godini. Svaki 260 dan povezivali su s brojem ili znakom posvećenom bogu. Oba kalendara postala su jednaka svakih 52 godina, odnosno datumi bi im se poklopili, a tada su Asteci verovali da će svet biti uništen. Da bi sprečili katastrofu izvodili su 12-dnevni obred isceljenja. Verovali su da će ljudskim i materijalnim žrtvama udobrovoljiti sunce te će ono izlaziti i naredne 52 godine.
(24sata.hr)
