Najnovije vesti

(VIDEO) PLJUNI I ZAPEVAJ MOJA JUGOSLAVIJO: Ovo je 7 najznačajnijih rokenrol bendova SFRJ!

Uživali smo uz njihovu muziku

(VIDEO) PLJUNI I ZAPEVAJ MOJA JUGOSLAVIJO: Ovo je 7 najznačajnijih rokenrol bendova SFRJ!

Pop kultura

“Električarska” muzika brzo je stekla popularnost, pa ju je čak i Tito priznao za muziku mladih

1. Siluete: Zvezde i skandal-majstori Beogradska grupa je nastupima šezdesetih godina šokirala javnost, a duga, u plavo obojena kosa Zorana Miščevića svuda je izazivala haos Muzika nikad nije uzdrmala i promenila svet tako jako i tako naglo kao što je to učinio rokenrol. Zvuk pobune mladih pedesetih godina širio se kao epidemija, pa je, naravno, vrlo brzo stigao i do socijalističke Jugoslavije, gde nije dočekan blagonaklono. Međutim, situacija se brzo promenila, a “rokenrol, kontrolisan koliko je to moguće, postao je ono što je državi trebalo”, piše Radina Vučetić u knjizi “Koka-kola socijalizam”.

2. Imali su status loših momaka
2. Imali su status loših momaka

Prve svirke Prvi “električarski” nastup u Beogradu, a samim tim i u zemlji, bio je nastup Stjepana Džimija Stanića na Kolarcu februara 1957. Ubrzo se omladina gurala da uđe na igranke Mileta Lojpura, koji je popularnost stekao zahvaljujući obradama Elvisa Prislija, Džerija Lija Luisa, Fetsa Domina... Ubrzo nastaju bendovi poput Elipsi (čijim je nastupom pred Josipom Brozom Titom 24. maja 1966. rokenrol faktički priznat za muziku koju država odobrava), Crnih bisera, Zlatnih dečaka, Džentlmena, Crvenih koralja... Međutim, prve megazvezde bile su Siluete.

4. Zoran Miščević
4. Zoran Miščević

Bend je osnovan 20. oktobra 1961, a originalnu postavu činili su Zoran Miščević, Branko Gluščević, Ilija Stanić, Zoran Simjanović i Jovan Miščević Miške, koga je ubrzo zamenio Miroslav Minić Mine. Ime su uzeli inspirisani pratećim bendom Klifa Ričarda, Šedouz i, kao što ime nije bilo originalno, nisu bile ni pesme: svirali su obrade stranih hitova uz prepeve tekstova. S druge strane, njihov nastup bio je nešto potpuno novo. - Prvi veći nastup imali su početkom 1962. na koncertu Đorđa Marjanovića. Tokom 1965. Siluete su svojim nastupima šokirale puritansku publiku, što im je obezbedilo instant popularnost kakva na našim prostorima nije bila viđena. Beograd je u to vreme imao oko 230 grupa, njihovi članovi bili su uredno podšišani i odeveni, ali Siluete su muzikom i nastupom razorile te standarde. Prvi singl prodali su u tiražu od 45.000 primeraka. Veliki uspeh koji su postigli doveo ih je na naslovne stranice, a Miščevićeva duga, u plavo obojena kosa izazivala je skandale - piše Petar Janjatović u “Eks-ju rok enciklopediji”. Na ulici su, dodaje, često pokušavali da ga ošišaju, pa je pribavio medijsku pažnju time što je želeo da osigura kosu.

Tuče s publikom - Novine su jednom objavile izmišljenu vest da su Siluete svirale na groblju u Nirnbergu, što se, doduše, uklapalo u njihov incidentni imidž. U Domu omladine su 5. septembra 1967. organizovali koncert, a zatim su tokom turneje imali 120 nastupa. Januara 1968. na koncertu u Sarajevu izazvali su pravu histeriju lomljenjem stolica. Miščeviću su u gužvi iscepali košulju, pokidali zlatni lanac, menadžeru ukrali novčanik, a Ljubi Đorđeviću razbili bocu o glavu. U Novom Sadu su se potukli s publikom, polomili gitaru, a besni momci su im oštetili kombi. Miščević je primao na stotine pisama obožavalaca, ustanovivši prvi put na domaćoj sceni status megazvezde - piše Janjatović. Uprkos imidžu buntovnika, upravo su Siluete bile jedan od bendova koje je sistem u SFRJ (zlo) upotrebljavao, pa je u Ilustrovanoj politici iz 1968. zabeleženo kako je Savez omladine Jugoslavije iskoristio njihov nastup da publiku uključi u političku tribinu o programu i statutu te organizacije. Siluete su nakon toga bezuspešno pokušale da naprave uspeh u inostranstvu i bend se ugasio. Obnovio ga je Miščević 1976, ali njihova slava je već bila prošla, pa iako su nastupali širom zemlje, više nisu bili zvezde, već bend koji je stihovima poput onih “Kad su bile Siluete, Dugmići su bili malo dete” pokušavao da koristi staru slavu. Zoran Miščević je umro 4. aprila 1995.

5. Korni grupa
5. Korni grupa

2. Korni grupa: Red hitova, red poema Bend Kornelija Kovača stekao je slavu krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih gradeći paralelne karijere: jednu progresivnu i jednu estradnu Na Zapadu je rokenrol bio muzika bunta. Međutim, u Jugoslaviji nije jer “omladina SFRJ nije imala protiv čega da se buni”. Bendovi ne samo da nisu kritikovali sistem već su vrlo često pevali o tekovinama NOR i NOB, ali i Josipu Brozu. Primer toga bila je Korni grupa. Rokerska samo forma - Za razliku od svojih britanskih i američkih kolega, koji su se kontrakulturnom silinom obrušili na vladajuće strukture, kapitalističke odnose, karijerizam, nepotizam, korupciju i ostale defekte društva, jugoslovenski rokeri pevali su početkom šezdesetih godina o ljubavi, nostalgiji, čežnji... Nije tu bilo nikakve žaoke, a o političkoj kritici ni pomena - piše Nikola Božilović u radu “Antinomije jugoslovenskog rokenrola šezdesetih”. Na tom planu, dodaje, nisu čak ni postojale političke instrukcije vlasti. - Niko nije ni pomišljao, a ni želeo da napadne “svetle” tekovine komunizma i antifašističke borbe. Jedino je forma bila prava rokerska - opoziciona, buntovna, subverzivna. Svakom bendu bilo je čast da svira za Tita - piše Božilović. U takvoj atmosferi 1968. nastaje i Korni grupa, koja je istovremeno objavljivala pesmice poput “Trla baba lan” i složene progresiv rok numere kao što je “Put na istok”, ali umela je pesme da posveti Ivi Loli Ribaru, NOB, pa i da zapeva: “Sva moja ljubav pod ovim suncem je za Tita!” Prema “Eks-ju rok enciklopediji”, po napuštanju Indeksa, Kornelije Kovač preselio se u Beograd, gde je 1968. oformio Korni grupu. Sastav su u početku činili Velibor Borko Kacl, Bojan Hreljac, Vladimir Furduj Furda i Miroslava Seka Kojadinović. Pevačica Seka već na prvom koncertu je odbila da peva, pa su se na njenom mestu smenjivali Dušan Prelević Prele, Dalibor Brun i Adolf Dado Topić. - U to vreme Kornelije je želeo da ostvari svoju viziju progresivne muzike, ali to nije najbolje prolazilo kod kritike, koja je očekivala komercijalne pesmice. Zato je smislio jednostavnu pesmu “Cigu-ligu”, s kojom su nastupali u Zagrebu. Sa etno orijentisanom pesmom “Pastir i cvet” nastupili su u u Holandiji, na festivalu Singing Jurop. Dobili su nagradu kao najoriginalnija grupa. Po dolasku Topića i Josipa Bočeka Korni grupa je razvila svoju ideju progresivne muzike i tada su nastale za to vreme avangardne i neobično duge kompozicije, a zatim su nanizali seriju hitova “Trla baba lan” i “Slika”, gradeći paralelno dve karijere: progresivnu i onu estradnu - piše Janjatović. Okršaj sa Abom Topić je 1971. napustio bend, a zamenio ga je malo poznati Zdravko Čolić. On je napustio grupu posle samo pola godine, a u bend je stigao Zlatko Pejaković. S njim je Korni grupa 1972. snimila i debi album. S pesmom “Moja generacija” 1974. predstavljali su SFRJ na Evroviziji. Trijumfovala je Aba, a Korni grupa je osvojila 12. mesto, pa je Kornelije rešio da raspusti grupu. U jednom od intervjua Bojan Hreljac je izjavio da se bend raspao posle najvećeg uspeha. - Razlog našeg raspada bio je to što smo muzički previše napredovali, toliko da smo otišli u besmisao. Kada kažem besmisao, mislim na to što smo se usavršavali da sviramo veoma komplikovanu i prefinjenu muziku, koju bi razumelo možda 0,2 odsto populacije - rekao je on.  

PREVIŠE SLOŽENO U jednom od intervjua Bojan Hreljac je izjavio da se bend raspao posle najvećeg uspeha. - Razlog našeg raspada bio je to što smo muzički previše napredovali, toliko da smo otišli u besmisao. Kada kažem besmisao, mislim na to što smo se usavršavali da sviramo veoma komplikovanu i prefinjenu muziku, koju bi razumelo možda 0,2 odsto populacije - rekao je Hreljac

Zabava za raju... 1. Bijelo dugme na početku karijere
Zabava za raju... 1. Bijelo dugme na početku karijere

3. Bijelo dugme: Dernek na rok način Jednostavni zvuk sa elementima narodne muzike bio je formula koja je Sarajlijama omogućila da obore sve rekorde u slušanosti bivše SFRJ Početkom sedamdesetih godina rokenrol u Jugoslaviji je cvetao, ali dok su bendovi poput Tajma, Rok mašine ili Ju grupe pokušavali da sviraju što progresivniju muziku, pojavilo se Bijelo dugme s “pastirskim rokom” i svima pomrsilo račune. Zabavljanje Bijelo dugme zvanično je to ime dobilo 1. januara 1974. Međutim, bend je postojao i ranije, samo pod drugim imenom. Još u jesen 1971. Ismet Arnautalić pozvao je Gorana Bregovića, Zorana Redžića, Gordana Matraka i Zlatka Hodnika u grupu Jutro. Početkom 1972. Bregović je u bend doveo i pevača Željka Bebeka, saradnika iz grupe Kodeksi, s kojim nije govorio punih godinu dana. I zvuk po kojem je kasnije Dugme postalo poznato nastaje upravo tada - s pesmama “Patim, evo, deset dana”, “Kad bih bio bijelo dugme”, “Hop-cup”... Krajem 1972. Arnautalić je napustio bend, a sa sobom “odneo” i ime. Bregoviću i Bebeku priključuju se bubnjar Goran Ipe Ivandić i klavijaturista Vlado Pravdić i oni rešavaju da uzmu ime po najvećem dotadašnjem hitu. - Mi ništa ne filozofiramo i nikoga ništa ne učimo. Mi se samo zabavljamo. Publici nastojimo da pružimo jedan jugoslovenski ugođaj. Kako bi naš čovek rekao, dernek na rokenrol način. To je ono što Bijelo dugme radi, što u srcu nosi - poručili su Bebek i Bregović u prvom intervjuu za Džuboks (1975, broj 4).

2. Mladen Vojčić Tifa nije dugo ostao u bendu
2. Mladen Vojčić Tifa nije dugo ostao u bendu

Foto: Zoran Trbović

Već u tom trenutku kritičari su primetili da je zvuk novog benda prilično drugačiji od ostalih, pa upravo u Džuboksu pišu da, dok “Dugme juri ka muzičkom Olimpu, svaki njihov koncert, svaka ploča, samo dokazuju činjenicu da je došlo vreme folk-roka, čiji su oni glavni predstavnici”. - Usmereni sviranju jednog pojednostavljenog roka koji je prošaran elementima narodne muzike, oni su za kratko vreme našli formulu kako dopreti do publike i zaintrigirati ih za ono što rade - piše rok magazin.Prvi album “Kad bih bio bijelo dugme”, spakovan u provokativan omot Dragana S. Stefanovića i sa već poznatim pesmama, naprečac je osvojio publiku - prodato je 100.000 ploča i 41.000 kaseta, što je bio apsolutni rekord. Drugi album dostigao je još veći uspeh - uprkos tome što je bio dvostruko skuplji od drugih ploča, prodat je u 200.000 primeraka. Rekord su postavili i besplatnim koncertom kod Hajdučke česme 28. avgusta 1977, na kojem je bilo između 70.000 i 100.000 ljudi. Najava rata Bebek je 23. aprila 1984. napustio Dugme, a u grupu je došao Mladen Vojičić Tifa. Međutim, iako su nastavili da ređaju hitove, slava i skandali brzo su slomili Tifu, pa je 1. oktobra 1985. otišao, a u bend je stigao Alen Islamović. Dugme je s njim snimilo verovatno najkontroverzniji album grupe “Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo”, koji su zbog pevanja revolucionarne pesme “Padaj, silo i nepravdo” i stiha Branka Miljkovića “Ko ne sluša pjesmu, slušaće oluju” u britanskom Gardijanu ocenili kao Bregovićev pokušaj državnog udara. Počinjao je porukom “Ako se sutra zarati, mala moja, šta ćemo ja i ti”, a završio se spajanjem pesama “Lijepa naša” i “Tamo daleko”, zbog čega su ih u pojedinim gradovima gađali i flašama.

FLAŠAMA NA MILJENIKE Poslednji album “Ćiribilibela” objavljen je 1988. i slavio je jugoslovenstvo kad je država bila pred raspadom. Počinjao je porukom “Ako se sutra zarati, mala moja, šta ćemo ja i ti”, a završio se spajanjem pesama “Lijepa naša” i “Tamo daleko”, zbog čega su ih u pojedinim gradovima gađali i flašama

Ova dva jugoslovenska benda temama pesama osvežili su scenu... 1. Prva fotografija Riblje čorbe
Ova dva jugoslovenska benda temama pesama osvežili su scenu... 1. Prva fotografija Riblje čorbe
2. Azra
2. Azra

4. Riblja čorba: Bunt i ljuti rokenrol Bora Đorđević je 1978. s momcima iz grupe SOS osnovao jedan od najpopularnijih domaćih bendova, čiji su koncerti i danas najposećeniji Pre nego što je odlučio da osnuje bend sa čvršćim zvukom, pevač Bora Đorđević već je stekao slavu kao član akustičarskih grupa Suncokreti, Zajedno i Hajduk Stanko i jataci. Kao član grupe Rani mraz, u kojoj je proveo svega 45 dana, s Đorđem Balaševićem snimio je pesmu “Računajte na nas”, posvećenu Titu. Iste 1978. godine, kad je pesma proglašena za singl godine, Bora je sa članovima grupe SOS osnovao Riblju čorbu, bend koji je postao simbol pobune protiv društvenih normi i sistema. - Na probu grupe Suncokret doneo sam pesmu “Lutka sa naslovne strane” i svi su nešto počeli da se premišljaju. Tada sam odlučio da napustim grupu i promenim formu. Ono što sam već tada pisao nije zasluživalo meko pakovanje, već hardkor, što Riblja čorba definitivno i jeste. S Mišom Aleksićem sam se dogovorio da napravimo bend i okupimo se u Šumatovcu. Na sastanak su došli Miša i pokojni Rajko (Kojić), a Vicko (Miroslav Milatović) bio je na vojnoj vežbi. Prva pesma koju smo probali kod Rajka bila je baš “Lutka” - rekao je Bora u emisiji “Rokovnik”. Ime iz TV revije Njih trojica tog 15. avgusta 1978. nisu još odlučili kako će se novi bend zvati, a u opticaju su bila imena Bora i ratnici, Popokatepetl i Riblja čorba, što je bio žargon za menstruaciju. - U izboru imena presudio je Zoran Predić. On nam je u TV reviji objavio poster i pored naše fotografije napisao Riblja čorba. I ostalo je tako - ispričao je Đorđević. S pesmama “Lutka sa naslovne strane”, “Rokenrol za kućni savet”, “Ostani đubre do kraja”, “Još jedan šugav dan” Čorba je odmah stekla status zvezda, a prvi album “Kost u grlu” prodat je u 120.000 primeraka. - Niko pre Bore Đorđevića nije tačnije opisao polusvet beogradski, koji je bio realan polusvet kraja sedamdesetih godina. On je pevao o pijancima, samurajima i dangubama sa asfalta. O onima koji se najbolje snalaze u kafani, ali se u životu ne snalaze najbolje - rekao je rok novinar Petar Popović u emisiji “Rokovnik”. Crna strana života Sa albumom “Mrtva priroda” Čorba je postavila rekord - bio je to najbrže prodavani album u istoriji domaće rok muzike. Međutim, turneja nesrećno nazvana “Ko preživi pričaće” zapamćena je po tragediji u Zagrebu - tokom koncerta u Ledenoj dvorani nasmrt je izgažena Željka Marković (14). Kako se na tom albumu našla i prva Čorbina direktna politička pesma “Na Zapadu ništa novo”, počeli su i napadi na bend, a SUBNOR ih je tužio zbog stihova “Za ideale ginu budale” i “Kreteni dižu bune i ginu” kao vređanja “tekovina Narodnooslobodilačke borbe”. Uprkos tome, na Dan mladosti 1982. Savez socijalističke omladine dodeljuje im Majsku nagradu uz obrazloženje da “grupa peva o životu i problemima mladih” i da je “postala simbol velikog dela omladine”. Osokoljen time, Bora je nastavio da radi pesme s direktnim političkim porukama, istovremeno se baveći najcrnjom stranom života, pa su stizale tužbe za “uznemiravanje javnosti” i “verbalno vređanje patriotsko-socijalističkih osećanja”. Međutim, to bendu nije moglo da naškodi. Na albumu “Istina” našla se i pesma “Pogledaj dom svoj, anđele”, pesma koja je bila proglašena za hit godine, a zatim i hit decenije. Posle albuma slabijeg kvaliteta i promena u bendu krajem osamdesetih godina, Čorba 1991. objavljuje “Labudovu pesmu”, koja je trebalo da bude poslednji album. Međutim, članovi grupe su se predomislili, pa su nastavili da rade, ali sledili su sve slabiji albumi. Međutim, čak ni loše pesme nisu više mogle da naškode popularnosti benda, pa su koncerti Riblje čorbe i danas među najposećenijim u zemlji.  

TUŽBE I MAJSKA NAGRADA Kako se na “Mrtvoj prirodi” našla i politička pesma “Na Zapadu ništa novo”, počeli su i napadi na bend, a SUBNOR ih je tužio zbog stihova “Za ideale ginu budale” i “Kreteni dižu bune i ginu”. Uprkos tome, na Dan mladosti 1982. dodeljuju im Majsku nagradu uz obrazloženje da “grupa peva o životu i problemima mladih”

 

5. Azra: Užas je moja furka Branimir Džoni Štulić obeležio je sa svojim bendom osamdesete godine, a onda napustio zemlju i otišao u legendu Branimir Džoni Štulić sigurno je jedan od najkontroverznijih rok autora koji se pojavio u SFRJ, a njegov bend Azra jedan je od najboljih i najuticajnijih. Koliko su cenjeni, najbolje ilustruje to što je na listu “Ju 100: Najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike” uvršteno pet njihovih albuma, od čega su čak tri među prvih deset.Sevdalinke i rok - Prva grupa koju je Štulić osnovao zvala se Balkan sevdah bend. Svirali su sve, od Džonijevih pesama, preko sevdalinki do hitova Bitlsa. Vremenom su se više okretali roku, pa je 1975. Džoni nakratko pokrenuo grupu Azra. Zatim se opet posvetio samostalnim nastupima. Januara 1977. rešio je da krene sa grupom Azra. Ime je odabrano po pesmi Hajnriha Hajnea, a Azra znači devica - piše Petar Janjatović. Posle menjanja nekoliko postava iz kojih je izrastao i bend Film, ali i Štulićevog vremena u Parnom valjku, Azra je 1979. objavila singl sa pesmama “Balkan” i “A šta da radim”. - Pesma “Balkan”, koju je Džoni napisao po povratku iz vojske 1974, nosila je u sebi sublimirane glavne odrednice njegovog autorskog senzibiliteta. Originalni tekst pesme vukao je na sevdah, ali ga je pod uticajem panka i novog talasa izmenio. Na te promene uticao je nastup Pankrta u Zagrebu. Debi album snimili su u proleće 1990. U 12 numera Džoni je demonstrirao praštave gitare, uticaj belog rege zvuka, uzvikujuće, gotovo bolno pevanje i tekstove s temama koje dotadašnja scena nije poznavala - piše Janjatović. Samo godinu dana kasnije objavljuju i drugi album “Sunčana strana ulice”. - U ljubavnim temama Džoni je nežan, muzički se oslanja na akustiku i novouvedene duvačke instrumente. Suprotno tome, političke pesme gotovo nekontrolisano su kuljale. Od gorke “Užas je moja furka” do tada aktuelnih “Poljska u mom srcu”, “Kurvini sinovi”, “Uvijek ista priča”, progovorio je o temama o kojima se ustručavao da peva na debiju. Na sledećem, duplom albumu “Filigranski pločnici” politički komentari su još direktniji - objašnjava Janjatović. Rekordni dohodak Novim albumima “Kad fazani lete” i “Krivo srastanje” Azra je definitivno zacementirala status zvezda, a Štulić je 1982. poreskom odeljenju prijavio 280 miliona dinara zarade, što je bio najveći dohodak u Zagrebu i iznosio je dva miliona dolara. Međutim, početkom 1984. odlučili su se da odsviraju oproštajnu turneju, a Džoni se odselio u Holandiju. Ipak, povremeno se vraćao, pa je pod imenom Azra snimio album “Između krajnosti”. Od 1995. stalno je u Holandiji, gde je, kako kaže, gost koji “nema pasoš, nema novac i nema gde da se vrati”. - Na šta sam uticao u domaćem rokenrolu? A na šta nisam? Nisam uticao na Bijelo dugme kad se pojavilo, nisam uticao na one pre Bijelog dugmeta, nisam uticao na Grupu 220. Ali, otkad sam se pojavio - uticao sam na sve! I ne samo na rokenrol, nego baš na sve. Možda ne na fudbal u tolikoj meri, ali sigurno i oni što igraju misle da bi trebalo da budu kao Džoni Štulić - poručio je bez imalo skromnosti lider Azre u intervjuu za Stav 1990.  

UTICAJAN “Otkad sam se pojavio - uticao sam na sve! I ne samo na rokenrol nego baš na sve. Možda ne na fudbal u tolikoj meri, ali sigurno i oni što igraju misle da bi trebalo da budu kao Džoni Štulić”, poručio je bez imalo skromnosti lider Azre u intervjuu za Stav 1990.

Imali problema sa cenzorima i boračkim organizacijama... 1. Zabranjeno pušenje
Imali problema sa cenzorima i boračkim organizacijama... 1. Zabranjeno pušenje

6. Zabranjeno pušenje: Male priče Sarajevska grupa koja se razvila iz „Top-liste nadrealista“ i pokreta Novi primitivizam stekla je veliku slavu u SFRJ zahvaljujući pesmama o običnim ljudima Na drugom programu Radio Sarajeva 1979. grupa mladih, među kojima je bio Nenad Janković (kasnije Dr Nele Karajlić), dobila je svoj petnaestominutni blok nazvan “Top-lista nadrealista”. Njihovi prilozi su na duhovit način pratili socijalno i političko stanje u tadašnjoj Jugoslaviji i vrlo brzo stekli ogromnu popularnost. Emisiju su radili do maja 1985. i iz tog jezgra razvile su se ključne grupe Novog primitivizma, pokreta kome je kumovao Mirko Srdić iliti Elvis J. Kurtović.

2. Top lista nadrealista
2. Top lista nadrealista

Ulična tematika - Zabranjeno pušenje je osnovano 1980. U početku su se zvali Pseudobluz bend, a grupu su činili Nele, Zenit Dozić, Mustava Čengić, Mladen Mitić, Ognjen Gajić i Davor Sučić (Sejo Sekson). Prvi snimak, pesmu “Penzioneri na more idu zimi”, uradili su za Radio Sarajevo, ali su zbog služenja vojnog roka počeli da sviraju u punom sastavu tek 1982. Debi album “Das ist Walter” objavili su juna 1984. Pesme su napisali Karajlić i Sejo. Vešto koristeći citate sa svetske rok scene, uz tekstove koji su se bavili uličnom tematikom, vrlo brzo su stekli epitet predvodnika novoprimitivnog talasa. Profilisali su pravac koji je uključivao redovnu upotrebu sarajevskog slenga, navijanje za FK Željo, zezanje na svaku dostupnu temu i „kulovsko oblačenje” - piše Janjatović. Popularnost ploče omogućila je i prebacivanje “Top-liste nadrealista” na TV, što je publika odlično prihvatila. - Budući da su se sve više bavili satirom, prvi ozbiljniji problem imali su 27. novembra 1984, posle koncerta u Rijeci. Kako im se pokvarilo pojačalo marke “maršal”, Karajlić je rekao: “Crko maršal! Mislim na pojačalo”. Po novinama je krenula hajka na grupu zbog vređanja druga Tita, koncerti su im masovno otkazivani, a Karajlić i ostali pozvani su na odgovornost. Razni forumi, kao što su SUBNOR i savezi socijalističke omladine iz cele zemlje izdavali su saopštenja u kojima su osuđivali ponašanje članova grupe i slagali se sa zabranom njihovih koncerata. Tokom proleća frka se stišala sama od sebe i ubrzo je većini izgledala smešna, pogotovo kad se zna da je grupa Idoli isti štos s maršalom prodavala na svojim koncertima još 1981 - piše Janjatović. Drugi album “Dok čekaš sabah sa šejtanom” 1985. nije prošao slavno jer su ga mediji bojkotovali, ali obezbedio im je status kultnog benda zahvaljujući “malim pričama” o devojčicama s one strane ulice, harmonikašu Ibri i poslednjoj utakmici Asima Ferhatovića Hase. Uspeh treće ploče “Pozdrav iz zemlje Safari” omogućio je agresivniji nastup benda na bini. Predvideli haos Četvrta i poslednja ploča pred početak rata “Male priče o velikim ljubavima” nije dobro prošla kod publike, ali počelo je emitovanje drugog nastavka “Top-liste nadrealista”, u kojem su s frapantnom preciznošću predvideli nadolazeću nacionalističku mržnju i tragičan raspad zemlje. Nekoliko meseci pred početak rata Nele i Sejo su odlučili da prestanu sa zajedničkim radom. Međutim, Nele je 1993. u Beogradu obnovio Pušenje, a to isto su u Zagrebu uradili Sejo Sekson i Elvis Kurtović 1995. Beogradska grupa je posle nekoliko godina promenila ime u No smoking orkestra, a potpuno je i promenila zvuk, pa je iz nje otišao i Karajlić. Sejo se ubrzo vratio u Sarajevo, a taj bend je aktivan i danas.  

CRKO MARŠAL Prvi ozbiljniji problem s vlastima imali su 27. novembra 1984, posle koncerta u Rijeci. Kad im se pokvarilo pojačalo marke “maršal”, Karajlić je rekao: “Crko maršal! Mislim na pojačalo”. Po novinama je krenula hajka na grupu zbog vređanja druga Tita, koncerti su im masovno otkazivani, a Karajlić i ostali pozvani su na odgovornost

5. Iz Trbovlja stigli do Pjongjanga
5. Iz Trbovlja stigli do Pjongjanga
3.Provokativni simboli slovenačke grupe
3.Provokativni simboli slovenačke grupe

7. Lajbah: Provokacija u službi umetnosti Slovenačka grupa od prvog koncerta izazivala je oštre reakcije zbog dvosmislenih poruka, pa je jedinaiz SFRJ koja je stekla svetsku slavu Mnoge domaće grupe pokušale su da se probiju u inostranstvu, ali jedini bend koji je zaista stekao svetsku slavu jeste Lajbah. Grupa iz Trbovlja u Sloveniji uticala je na neke od najvećih svetskih bendova, a koliko su jedinstvena pojava na svetu, govori i podatak da su u avgustu ove godine postali prvi zapadnjački bend koji je nastupio u Severnoj Koreji. Industrijski rok - Lajbah je nemački naziv za Ljubljanu korišćen za vreme Drugog svetskog rata, a grupa je u početku, od nastanka 1. juna 1980, delovala zajedno sa grupama Irvin (slikarstvo) i Crveni pilot (pozorište). U to vreme im je muzika okarakterisana kao industrijski rok, a za nastupe su koristili gramofone, radio-aparate i elektronske instrumente koje su sami napravili. Umesto scenskog efekta suvog leda, na koncertima su koristili vojničke dimne bombe, što je podjednako bilo neprijatno i za njih i za publiku - piše Janjatović u Eks-ju rok enciklopediji. Tokom nastupa na zagrebačkom Bijenalu 1983. emitovali su pornić i film “Revolucija još traje”, tako da su se u jednom trenutku na platnu pojavili Tito i muški polni organ. Sasvim dovoljno da milicija prekine nastup, a sa bine su ih sklonili na silu. Zabranjeno im je javno pojavljivanje i korišćenje imena Lajbah. - Okrilje socrealizma, efektni koncerti i disidentski status kod kuće omogućili su im brzu prohodnost na Zapadu. Provokativna upotreba simbola iz arsenala Trećeg rajha prvo je u Jugoslaviji uznemirila boračke organizacije. Aprila 1985. objavili su prvu ploču za ljubljansku kuću ŠKUC Ropot. Zbog zabrane na ploči nije bilo imena grupe, sadržinu je sugerisao samo njihov simbol na omotu, a deo s Titovim govorom je bio tonski pokriven. Na 13. kongresu SSO Slovenije usvojen je zahtev da im se odobri upotreba imena i omogući rad, a za Dan mladosti 1986. dobili su nagradu Zlatna ptica - piše Janjatović.

4. Prvi nastup Lajbaha
4. Prvi nastup Lajbaha

Imaginarne države Lajbah su bili nosioci pokreta Nova slovenačka umetnost, koji je govorio da je deo imaginarne države NSK. U vreme rata čak su i izdavali pasoše koji su korišćeni prilikom prelaska granica pojedinih zemalja, čime su samo, kako je to primetio filozof Slavoj Žižek, kao i mnogo puta pre i posle toga, uspeli da razotkriju drugu stranu političke moći. Stalno posvećeni kritici i provokaciji, oni i danas, 35 godina po osnivanju, umeju da budu glavna vest u svim svetskim medijima, što je bio slučaj i prilikom nastupa u Pjongjangu. - Jugoslavija je bila jedna utopistička formacija, stvorena u vreme kasnog nadrealizma i hipersocijalnog realizma. Rat je bio logična posledica tog utopijskog sna, cinična zamena za veliku priču koja je iščezla posle Hladnog rata, kraj istorije. Svaka država je realna koliko njeni građani veruju u nju. Potrebna nam je Evropa od Atlantika do Pacifika. Ali Evropi treba i revolucija: ostvarivanje cilja kao što je socijalna pravda u okviru globalnog kapitalizma je prava utopija. Razlozi za bedu čovečanstva ne leže u korumpiranosti nekih političara ili pohlepi nekih banaka, već u strukturalnoj dinamici koja je iza tih pojava. Rešenje nije kozmetički zahvat, već sasvim drugačiji sistem - poručili su nedavno u jednom intervjuu.  

DIMNE BOMBE U početku je muzika Lajbaha karakterisana kao industrijski rok, a za nastupe su koristili gramofone, radio-aparate i elektronske instrumente koje su sami napravili. Umesto scenskog efekta suvog leda, na koncertima su koristili vojničke dimne bombe, što je podjednako bilo neprijatno i za njih i za publiku

Sledeće subote: 7 priča o srpskim spomenicima

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...