Literarni prvenac Branka Rosića "A tako je dobro počelo", objavljen pre tri godine, za veoma kratko vreme postao je jedno od najčitanijih izdanja u Srbiji.
Rosić ništa manje ne očekuje ni od novog romana "Za sutra najavljuju konačno razvedravanje". U razgovoru za Kurir on otkriva zašto je kao glavnog junaka uzeo uspešnog novinara Igora Braunovića, čija blistava karijera biva osporena zbog komentara na račun prvog čoveka države u njegovoj emisiji.
Ima li i u novom romanu biografskih elementa? - Priča je fikcija. Biografsko je samo to što sam uneo lične afinitete prema gradovima koje sam posetio. Knjigu sam pisao kad mi je umrla majka. Jedna scena u mrtvačnici je veoma lična. Trudim se da ne zapisujem život i ne stvaram rijaliti romane, ali apdejtujem stvarnost ovog trenutka. Mislim da će moj drugi roman moći da se čita i za 20 godina.
Kako ste uspeli da u svom književnom pisanju pobegnete od novinarstva? - Ispekao sam zanat na prvom delu. Jezik romana je potpuno drugačiji od novina.
Gotovo svako poglavlje počinje rečenicom: "Životinje su humanije od ljudi". - Samo jedan junak to nije izgovorio i morao je biti kažnjen (smeh). To je lajtmotiv mog romana, da je prosečan pas bolji od čoveka.
Novinar u vašem delu "nastrada" nakon svog gafa s prvim čovekom države. - Novinari su odmah povezali da se tu radi o prvom čoveku države. Mislim da je to dobar mamac za čitanje. Svi likovi su izmišljeni. Na prvom mestu ovo je roman o raspadu porodice, a po žanru je neki triler. Ovde se ljubi i ubija. Više ima ovog prvog.
Ko onda može da vas tuži? - Jedino na mene može da se naljuti Fil Kolins, pošto jedan od glavnih junaka masturbira dok sluša njegov hit.
Glavni junak Igor ugostio je u svom studiju premijera. Šta biste pitali Anu Brnabić da vam bude gost?
- Hoćemo li se videti i na sledećem Egzitu i od koga ćemo uzeti autogram?
Ko bi jednog dana mogao da igrao novinara Igora i njegovog brata Sašu u nekoj ekranizaciji? - Nebojša Dugalić i Žika Todorović. Preko veze bih morao da dam ulogu i Peđi Bjelcu, koji mi je drug iz detinjstva. Odrasli smo u istom naselju.
Šta je najveća opasnost po novinarstvo, cenzura ili autocenzura? - Živimo u doba marketinških kampanja i reklama. Novinarstvo nije izašlo iz cenzure još od doba komunizma. Sad imamo autocenzuru jer moraš da vodiš računa i o reklami i oglašivačima koji te hrane.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Vladimir Šporčić
