Glumački par Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiu pre više od dvadeset godina preselili su se u Njujork gde su dobili ćerku Niku, ali i započeli privatni biznis.
Kada su se sreli pre skoro 27 godina, znali su da su stvoreni jedno za drugo. Zaljubili su se 1994. godine, a onda ubrzo shvatili da Beograd žele da zamene Njujorkom i svoju sreću potraže daleko od grada gde su rođeni.
Zemunka koja je 1986. kročila na glumačku scenu i odmah zasenila publiku, svojevremeno je rekla da su se roditelji u početku uplašili, budući da im je rekla da će upisati glumu.
- Prvo su se uplašili, mislili su da je to neozbiljno jer sam sa super prosekom već završila prvu godinu na Prirodno-matematičkom fakultetu. Ali, to je kratko trajalo, oni su bili moji najveći obožavatelji. Podržavali su svaki moj korak i izbor, uvek sam imala slobodu i njihovu neizmernu ljubav. Sada znam da je to što sam onda podrazumevala bio, u stvari, veliki blagoslov i sreća - rekla je ona ranije.
NE PROPUSTITE
Da je i te kako talentovana se videlo već pri prvim ulogama, a 1994. godine upoznaje svog supruga, Uliksa Fehmijua, kojeg je srela u pozorištu dok je radila u predstavi “Zapali me”.
- Mogu da kažem kako sam zaljubljeniji u svoju ženu danas nego što sam to bio nekad. Naš odnos je podjednako uzbudljiv kao što je bio i onda, što ne znači da nekom drugom nismo i te kako dosadni. Tih devedesetih gledao sam Snežanu na filmu i bio sam fasciniran njenim talentom i lepotom. Prema njoj sam imao odnos kao prema nečemu nedohvatljivom i nedodirljivom. Zanimljivo je da se nešto slično desilo i mom ocu, samo što je on tada već bio u braku. Naime, njemu je jedna od glumica s kojom je još kao klinac sanjao da radi bila Ava Gardner i 1974 i 1975. pozvao ga je agent iz Rima i rekao da ima scenario za njega. Kada je čuo da igra Ava, odgovorio je: U redu, prihvatam, ako ona igra, ja radim. Nije želeo ni da vidi scenario. Tako je Snežana bila moja Ava Gardner. I ja sam ulogu prihvatio ne čitajući scenario, a kada sam dobio tekst i shvatio da igram Larija, njenog prijatelja, a ne glavnog dasu, bio sam malo tužan. Posle sam uvideo da to nije loše jer je to otvorilo neke druge mogućnosti za druženje - pričao je svojevremeno Uliks Fehmiu.
Ovaj par je u Njujorku razvio i biznis, a otvaranje pekare im se učinilo primamljivo.
- Ovaj grad je čudo, mislim da je jedan život malo da ga savladate. On je čitav svet, daje mnogo, razmazi vas potpuno, ponekad nismo ni svesni da smo postali deo njega, a s druge strane je surov i težak. Ako se borite za egzistenciju, lako postajete njegov rob i sluga - rekla je ona ranije.
Uliks se godinama uspešno bavi proizvodnjom hleba u SAD, a kada su ga pitali da li je zbog tog drugog posla propustio nešto u glumačkom, Uliks je za “Gloriju” odgovorio:
– Imao sam taj utisak kad smo otišli, da vreme koje prolazi nepovratno odnosi uloge koje glumac može da odigra samo u specifičnoj dobi. Pomiriti se sa tim nije bilo lako, ali mi nismo mogli protiv sebe. Nismo mogli da glumimo kad vreme nije bilo za igranje. Ta odluka je imala cenu, a hleb je došao kao blagoslov da možemo od njega da živimo. U tom procesu smo dali sve što smo imali, kao što smo se davali ulogama koje smo radili. A gluma nije trka na sto metara, nego maraton. Već sa 30 godina mi je bilo jasno da nikad neću odigrati Hamleta, ali ću možda igrati Lira.
Kurir.rs/I.B/Story
BONUS VIDEO:
NE PROPUSTITE
