Ko kome dodeljuje bodove na Evroviziji? Evo zašto se neke zemlje uvek izvuku i prođu dobro iako nisu favorit publike

Pristrasno glasanje na Evroviziji postalo je toliko uobičajeno da više ni ne izaziva pažnju kao nekada. Uoči subotnjeg finala u Bazelu, AFP je analizirao sve poene dodeljene među otprilike 2300 mogućih parova, odnosno zemalja glasača i zemalja primaoca, od 1957. godine.

Različiti regionalni blokovi u Evropi koji učestvuju na takmičenju, poput nordijskog, bivšeg jugoslovenskog, bivšeg sovjetskog i baltičkog, uglavnom pokazuju solidarnost jedni prema drugima, dodeljujući većinu svojih poena onima u sopstvenom bloku.

Norveška, Finska, Danska i Island (Norway, Finland, Denmark, Iceland) dodelili su više od petine švedskih poena od prvog učešća te zemlje na Evrosongu 1958. godine.

Predstavnica Finske 2025:

Iako blokovi ukazuju na jasne obrasce, određena odstupanja sugerišu da su u igri i drugi faktori.

Političke tenzije i dalje su prisutne na Balkanu, na primer, „ali čini se da su kulturne veze nadjačale političke podele“, rekao je za AFP Din Vuletić, autor knjige „Posleratna Evropa i Evrovizija“ (Postwar Europe and Eurovision) iz 2019.

„Rekao bih da je to zato što ove zemlje dele muzičku industriju“, dodao je Vuletić.

S druge strane, neke zemlje se ističu veoma niskim brojem međusobno dodeljenih poena.

Azerbejdžan i Jermenija, koje su dva puta ratovale zbog Nagorno-Karabaha, razmenile su samo jedan poen – Jermenija je taj poen dodelila svom susedu 2009. godine.

Najbolji prijatelji

Obrasci glasanja takođe ukazuju na parove zemalja koje dosledno jedna drugoj dodeljuju više poena od proseka.

Upečatljiv primer su Kipar i Grčka koji su međusobno od 1981. godine davali osam bodova više (kada je maksimum bio 12 bodova) i 18 bodova više (otkako je maksimum 24 boda) nego što ih prosečno osvoje.

Predstavnica Grčke na Evroviziji:

Rumunija i Moldavija su još jedan recipročan par koji od 2005. godine međusobno dodeljuje između 9 i 12 poena više od proseka.

Pošto se radi o susednim zemljama, geografija pomaže da se ovo ponašanje objasni, kao i jezik, ali i poznavanje izvođača.

„Oni su dosta isprepletene“, rekao je za AFP Nikolas Šaron sa Univerziteta u Geteborgu (University of Gothenburg). „Postoji toliko prekogranične saradnje u pisanju pesama, koreografiji, profesionalaca koji su radili u tim zemljama“, rekao je.

Neuzvraćena ljubav

Postoje i primeri jednostranog „saobraćaja“: zemlja koja značajno nagrađuje drugu, ali to ne biva uzvraćeno.

Među takvima je Francuska, zemlja koja je Izraelu dala više poena nego bilo koja druga.

Francuska takođe daje više poena Portugalu, i to otkad publika ima pravo glasa – prosečan broj poena porastao je sa tri na devet – ali reciprociteta nema.

Glasanje na Evrosongu je od 1997. podeljeno između žirija i publike u svakoj zemlji.

Predstavnik Nemačke:

Od tog datuma do 2012, Nemačka je u proseku dodeljivala Turskoj deset poena, dok je pre toga prosek bio samo jedan i po. Razlog je, naravno, velika turska dijaspora u Nemačkoj.

Čini se da je glas dijaspore, otkako publika ima pravo glasa, takođe imao važnu ulogu u jednostranim francuskim glasovima.

„Pretpostavljam da u Francuskoj živi mnogo Portugalaca koji glasaju za svoju zemlju, a gotovo da nema Francuza kojima je stalo do Portugala ili koji glasaju iz Portugala“, rekao je Šaron.

Što se tiče odnosa Francuske i Izraela, „to zaista ima objašnjenje jer Francuska ima najveću jevrejsku zajednicu u Evropi“, rekao je Floran Parmentje sa Instituta političkih nauka u Parizu (Sciences Po, Paris).

Nestabilni faktori

Važni događaji mogu uticati na glasanje u pojedinim godinama.

Na primer, kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu 2022. godine, došlo je do ogromnog porasta glasova za Kijev, koji je na kraju i pobedio. Glasovi publike presudili su u korist Ukrajine.

Predstavnici Ukrajine 2025:

Publika iz 28 od 39 zemalja dodelila je Ukrajini maksimalan broj poena, dok je to učinilo samo pet žirija. Sa osvojenih 439 poena od maksimalnih 468, Ukrajina je postala prva zemlja koja je osvojila toliko poena od publike.

Takva iznenađujuća pobeda mogla bi biti primer uticaja „nestabilnih“ faktora, rekao je za AFP Farid Tubal sa Univerziteta Pariz Dofin.

„Dolazak diktatora ili nacionalista na vlast menja dinamiku odnosa sa partnerima (te zemlje) na Evrosongu“, rekao je Tubal.

(Kurir.rs/ 24 sata)

Bonus video: "Svi su znali da je Evrovizija 2006. nameštena"