U Papua Novoj Gvineji, u plemenu Dani, ženama se nakon smrti člana porodice odsecaju gornji delovi prstiju pre odlaska na sahranu. Kako bi pokazale svoju žalost, one takođe utrljavaju pepeo i glinu na lice.
Smrt voljenih osoba uglavnom stvara osećaj emotivne praznine, ali žene u ovom plemenu bukvalno gube deo sebe.
Pre amputacije, čvrsto se zaveže konac oko gornje polovine prsta i drži 30 minuta kako bi utrnuo, zahvaljujući čemu se ublažava bol. Odsecanje uglavnom vrši neki član porodice, a nakon toga rana se spaljuje kako bi se zaustavilo krvarenje.
Ovakav vid amputacije se sprovodi kako bi se na simboličan prikazao duhovni bol nakon gubitka voljene osobe. S obzirom na to da se ta praksa u jednom momentu otrgla kontroli, izvesno vreme je bila i zabranjena, a danas se sve ređe primenjuje. Na ovakav način žalost u današnje vreme pokazuju uglavnom starije žene.
U različitim plemenima ovog naroda, međutim, amputacija se izvodi na različite načine. U nekim delovima Paua Nove Gvineje prste ženama odsecaju isključivo majka, otac, brat ili sestra, a možda i najbizarniji metod jeste onaj koji podrazumeva da majka odgrize mali prst svoje bebe. Stručnjaci veruju da je ovaj poslednji metod možda nastao u periodu kada su novorođenčad češće umirala na rođenju, pa su majke prizivale sreću i dugovečnost za svoje novorođeno dete tako što bi učinile da se ono, s obzirom na to da nema mali prst, razlikuje od ostale dece.
Ipak, još uvek nije utvrđeno kako je i kada rođen običaj da se žalost za preminulima izražava amputacijom.
(Kurir.rs/Nacionalna Geografija)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
