On je bio najstariji Jugosloven: Sahranio roditelje, ženu i sina, treći put mu izrasli zubi, a kad čujete koliko je imao godina...

Nasjstariji stanovnik Jugoslavije bio je Meho Hadžić. U akciji koju je 1978. godine pokrenula revija Yugo papir tražio se najstariji Jugosloven. Potraga je trajala dugo, a onda su se uputili u selo Oraš Planje udaljeno od Tešnja u Bosni desetak kilometara, gde je živeo Meho Hadžić.

- Imao sam više od 30 godina kada su me pozvali na gradnju pruge Usora – Pribinić. Na deonici pruge koja je išla prema Tesliću 1884. godine isprečio se neki mlin i trebalo ga je srušiti. Tražio sam da to ne čine: „Ama ljudi, nećete nam valjda srušiti i tu kuću, koja kruh znači“, rekao sam. Ostaćemo gladni. Gde ćemo žito mleti?! - ispričao je tada novinarima.

Ko je Meho?

Meho Hadžić je rođen 1848. godine u selu Oraš Planje, a u momentu kad su ga intervjuisali novinari imao je neverovatnih 130 godina. Kako je tada otkrio imao je petoro braće- Mahmuta, Muju, Ahmu, Fehru i Redžu te sestru Fatimu. U vreme pisanja teksta svi su odavno bili pomrli. Mehin otac zvao se Arif, a majka Cura. Već ih je bio zaboravio.

Njegova supruga Ajka umrla je 70 godina pre nastanka teksta. Imala je 50 godina. S njom je imao sina Muharema. Nažalost, on se utopio u reci Usori sa 12 godina.

Meho Hadžić je više od stotinu godina bio najamni radnik. Radio je na poljoprivrednim imanjima, sekao drva, a najviše je vremena proveo čuvajući koze. Meho nije služio vojsku. Imao je urođenu manu, kraću levu nogu. Zbog toga je nosio štap.

Primili ga Mehmed i Rukija Ćorić

Kako je tada pisala revija, izgubio je sve, pa su ga primili Mehmed i Rukija Ćorić. Sagradili su mu manju kuću i uveli svetlo. Hranili su ga, odevali, kupovali mu drva za ogrev. Kada bi pao sneg, Mehmed i Rukija ustajali bi noću i po dva puta i ložili mu vatru.

- Gledajući Mehu deluje veselo kao da bi opet pošao na zelene proplanke i potrčao za kozama – zaključili su tada novinari koji su imali priliku da upoznaju ovog čoveka.

Prema tekstovima koji su objavljeni o Mehi Hadžiću, na njegovom spomeniku piše „Meho Hadžić 1848-1979“, što znači da je umro godinu nakon objave tadašnjeg teksta i da je doživeo 131 godinu.

Šta je radio, šta je jeo?

Nikada nije pušio, a nije pio ni alkohol. Hranio se isključivo kozjim mlekom, sirom, kajmakom i pio kiselu vodu, a kada je bio s kozama na pašnjacima, često je pio njihovo mleko što je bio njegov recept za dugovečnost.

Kako je tada bilo pisano, dobio je i treće zube. Zanimljivo, svi su mu tada bili zdravi. Zubima je mogao podići jare od 30 kilograma.

(Kurir.rs/I.M.)