Pridnjestrovlje je zvanično i dalje u sastavu Moldavije, ali pola miliona stanovnika istočne obale Dnjestra, koji govore ruski jezik, smatraju da žive u nezavisnoj republici.Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. Moldavija je proglasila nezavisnost od Moskve, nakon što je godinu dana ranije prosovjetsko stanovništvo u istočnoj Moldaviji proklamovalo Pridnjestrovsku Moldavsku Sovjetsku Socijalističku Republiku (PMSSR), nadajući se da će ostati u sastavu Sovjetskog Saveza. Uprkos želji PMSSR da ostane deo SSSR, Moskva nije priznala republiku. Izbio je rat oko Pridnjestrovlja, u kome je ruska 14. armija pružala podršku separatistima. Uz pomoć ruske armije, pridnjestrovski separatisti zadržali su kontrolu nad teritorijom. Jula 1992. potpisano je primirje, a ruska 14. armija ostala je u regionu u ulozi mirovnih snaga, zajedno sa moldavskom vojskom.
Problem je u tome što je ruska vojska trebalo da ostane samo privremeno, ali je i dalje tu. Broj od oko 2.500 vojnika nije prevelik, ali ipak predstavlja problem i pretnju za ovaj region. Rusija je još na samitu OEBS-a u Istanbulu 1999. obećala da će povući snage iz Pridnjestrovlja do 2002. Dokle god je 14. armija tamo, izgledi da će se Moldavija pridružiti NATO-u su veoma mali, ako ne i nikakvi. Ruski predsednik Vladimir Putin je u decembru 2014. izjavio da je NATO najveća opasnost za Rusiju. On je često govorio da vojno i oružano prisustvo u zemljama koje se graniče s Rusijom predstavlja direktnu pretnju.
Članstvo Moldavije u NATO za sada je samo na nivou priče, jer je ustavom ove zemlje zabranjen ulazak u vojne saveze. Moldavija je u septembru 2014. izjavila da ne planira da pristupi NATO. Uprkos mešovitom stanovništvu koje čine Moldavci, Rusi i Ukrajini, uglavnom nepriznata vlada Pridnjestrovlja teritoriju i dalje smatra ruskom republikom. Iako se čini da “mali zeleni ljudi” ne podržavaju Pridnjestrovlje u njihovoj želji da se otcepe od Moldavije, sama činjenica da je ruska 14. armija još uvek tu uznemiruje.
Prisustvo ruske vojske na zapadnoj granici Ukrajine olakšava otvaranje zapadnog fronta u sukobu Njeno prisustvo u Moldaviji zadržava Rusiju na periferiji bivšeg istočnog bloka. Prostim rečima, prisustvo jednog od ruskih zamrznutih sukoba u regionu izaziva uznemirenost zbog neizvesnosti kada će sukob ponovo postati aktuelan.
Ukoliko bi se sukob ponovo rasplamsao, nije isključeno da bi Rumunija pritekla u pomoć Moldaviji. Rumunija je najveći saveznik Moldavije u regionu, a i članica je EU. Takav scenario ne bi odgovarao Rusiji, zato što je Rumunija članica NATO pa bi svaka ruska akcija protiv Rumunije mogla da izazove intervenciju NATO. Možda još veća opasnost preti susednoj Ukrajini.
Prisustvo ruske vojske na zapadnoj granici Ukrajine olakšava otvaranje zapadnog fronta u sukobu, naročito ukoliko joj u pomoć priskoče lokalni simpatizeri. S obzirom na situaciju u Ukrajini i stanje ruske ekonomije, izgledi za ovakav scenario su slabi, ako ne i nikakvi. Ukoliko bi rat u Ukrajini dalje eskalirao, Rusija bi, s obzirom na položaje armije, mogla da krene u ofanzivu prema Odesi, važnoj luci na Crnom moru i sadašnjoj bazi ukrajinske mornarice.
Odesa je jedan od stožera ideje o Novorusiji, entiteta koji je ruska vlada više puta spomenula posle aneksije Krima. Napad sa zapada mogao bi da bude način da se dragoceni vojni resursi Ukrajine odvrate od borbi sa istoku, obezbeđujući prednost ruskim i lokalnim snagama koje, uprkos potpisivanju prekida vatre, polako napreduju ka zapadu.
