Azra Bašić (57), devojački Alešević, rođena Riječanka, bivša pripadnica HV zvana Azra Dva Noža ili Krvava Azra, koja je 22. novembra iz SAD, gde je živela u gradiću Stenton u Kentakiju pod imenom Izabela Bašić izručena u BiH zbog optužbe za ratne zločine i genocid u Derventi 1992.Na stolici male prostorije za ispitivanja Tužilaštva BiH sedi neugledna žena. Iza debelih naočara uplašen i pomalo tužan pogled.
Pomalo nagnute glave posmatra kako službenica Tužilaštva priprema spis.Ovo su mnogi u Bosni i Hercegovini čekali više od dve decenije. Iako izgleda kao prosečna sredovečna žena iza debelih naočara kriju se oči u koje 1992. u Derventi niko nije hteo da pogleda. Azra Bašić, optužena je za neka od najvećih zverstava prema logorašima devedesetih.
“Klali ste, mučili, tukli i maltretirali zatvorenike. Odsecali im polne organe. Čupali uši i nokte usijanim žaračem. Terali ih da ližu krv mrtvih zatvorenika i pužu po staklu. Terete vas za ratne zločine i genocid”, ovo je samo deo optužbi protiv žene koja je devedesetih bila strah i trepet Dervente, a koja je sada konačno pred licem pravde, po zahtevu Posebnog odeljenje za ratne zločine BiH.
Azra, poznata pod nadimkom Azra Dva Noža ili Krvava Azra, stigla je u BiH 22. novembra, avionom iz Sjedinjenih Američkih Država. Izručena je iz Amerike posle dugotrajnog i komplikovanog ekstradicijskog procesa. Optužena je da je kao pripadnica Hrvatske vojske (HV), Hrvatskog veća odbrane (HVO) ili neke od paravojnih formacija, na području Dervente tokom 1992. činila nezamislive stvari. Iako poreklom iz muslimanskog sela Kotorsko kod Doboja, Azra je hrvatska državljanka koja je u ratu otišla u Derventu i onde stekla status jednog od najozloglašnijih mučitelja srpskih logoraša.
Svedočanstva protiv nje mere se u hiljadama podjednako ogavnih i krvavih stranica. Iako ju svedoci optužuju za mnoga zlodela, službeno je optužena samo za ubistvo Blagoja Đuraša kojem je prerezala vrat pred više zatvorenika. Radojica Garić, jedan od retkih koji je imao sreću da preživi “bliski susret” s Azrom Dva Noža je jadan od svedoka tog ubistva.
" U aprilu 1992. u bivšem Domu JNA otvoren je logor za zarobljene Srbe. Među brojnim mučiteljima koji su nas svakodnevno krvnički tukli posebno se isticala Azra Bašić. Mene i ostale zatvorenike stalno je šutirala, tukla metalnom šipkom i psovala srpsku majku. Jedne večeri ušla je u prostoriju u kojoj je bilo nekoliko desetina izmučenih i izgladnjelih Srba i na naše oči nožem prerezala vrat mom predratnom komšiji Blagoju Đurašu!
Nakon što ga je zaklala, zgrabila me je za kosu i terala da pijem krv koja mu je curila iz rane. Kasnije mi je tim istim nožem izrezala leđa, a Mili Kuzmanoviću, koji je pre dve godine preminuo od posledica stravične torture kojoj je bio izložen i od koje se nikad nije oporavio, kleštima je iščupala sve nokte. Bašić nije žena, već čudovište", ispričao je, gotovo u dahu, novinarima Blica Garić.
Takvih je svedočanstava mnogo. Preplašeni logoraši prisećali su se u brojnim iskazima protiv Azre kako bi u prostoriji Doma JNA zavladao muk kada bi ona ušla, tada mršava mlada žena kratke kestenjaste kose. Uz nju je bio pas koji bi joj, što ju je posebno zabavljalo, lizao krv mučenih zatvorenika s čizama. Imala je široku paletu metoda torture. Usijanim žaračem hvatala je muške zarobljenike za polne organe ili bi im čupala nokte, a nožem, od kojeg se nikad nije odvajala, volela je da im seče uši. Jednog je logoraša, svedočili su preživeli, naterala da puže po podu punom stakla.
Tad bi uzela uže i stavila mu ga u usta te ga jahala po prostoriji. Žedne zatvorenike pod pretnjom krvavih muka terala je da jedu šake soli i piju benzin. Nekoliko je puta, kako bi označila svoje žrtve, na njihova čela nožem urezivala četničke simbole. Dragan Kovačević (65) takođe je izneo strahote koje je Azra činila zarobljenicima.
"Bili su skinuti do pasa i bosi, gaženi su čizmama dok su puzali na klizavom podu, u potoku krvi i stakla. Donosili bi im i konopac na kojem je bio svezan čvor i terali ih da ga stave u usta, posle čega su njihovi tamničari naglo povlačili konopac i čupali im zube", priseća se torture Kovačević.
Po završetku rata zajedno sa suprugom Nedžadom Bašićem, takođe osumnjičenim za ratne zločine na području Dervente, Azra je nestala. Bosanskohercegovačko pravosuđe godinama ju je pokušalo da je locira, kao i porodicu hladnokrvno zaklanog Blagoja Đuraša. Početkom 2004. FBI joj je ušao u trag na području Njujorka, ali je uspela im umakne i godinama je mirno živela u Stentonu, više od osam hiljada kilometara udaljena od prizora svojih čudovišnih zločina. Lusi Loman novinarima je ispričala da Azra nikad nije krila svoju ratnu prošlost i da im je otvoreno govorila o ubistvima koje je počinila.
"Rekla je da joj je bilo teško samo kada je ubila prvog čoveka, jer ga je gledala u oči. Ispričala nam je da je to bila situacija “ubij ili budi ubijen” i da joj je posle tog ubistva bilo muka, ali da je posle išlo lako" rekla je Lusi Loman novinarima uglednog američkog dnevnika Njujork tajms. Američkoj porodici čak je poverila da je jednom srpskom vojniku nožem odsekla penis, io da je za to imala vrlo dobar razlog.Kada je 2011. FBI došao po Azru, koju su locirali i uhapsili pod optužbom za imigracijsku prevaru jer je vlastima dala netačne podatke o sudelovanju u ratu u Bosni, Lomanovi su se šokirali.
Prema jednoj verziji, Bašićeva je rođena 22. juna 1959. godine u Rijeci u Hrvatskoj kao Azra Alešević, a prema drugoj u Kotarskom kod Doboja. Tokom rata, 1994. godine, udala se za Nedžada Bašića. Krijući identitet prethodnih godina, koristila je devojačka i venčana prezimena, kao i imena Azra Kovačević i Izabela Bašić.Sedinjene Američke Države odlučile su, pet godina kasnije, da izruče Azrui BiH.
Čeka je sudski postupak posle kog će, bude li proglašena krivom, ostatak života najverojatnije provesti iza rešetaka. Jedno je sigurno, brojni preživeli svedoci njenih tortura pratiće suđenje i svedočiti o svemu što su preživeli.
"Ta žena je počinila zločine koje normalan ljudski um ne može ni da zamisliti. Svaka kazna koja joj se izrekne biće mala u odnosu na ono što je radila i kako se ponašala prema nemoćnim ljudima" ispričao je novinarima Drago Knežević, predsednik Udruženja srpskih logoraša i ratnih zarobljenika Dervente
