O odredbama ugovora uskoro će se izjašnjavati i članovi Predsedništva BiH, a potom i poslanici i delegati u Parlamentarnoj skupštini BiH. Od srpskih predstavnika u tim institucijama, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik traži da odbace predloženi ugovor
Prema predlogu tog ugovora - javni i privatni sektor, sve institucije, javne ustanove, preduzeća u privatnom i javnom sektoru dužna su da poštuju šerijatske propise za vernike muslimane o molitvama tokom radnog vremena, o specifičnoj garderobi, te o HALAL standardima za prehrambene proizvode koje bi, zajedno sa Agencijama za standardizaciju, utvrđivala Islamska zajednica.
Sekularna ili verska država? Demokratska ili teokratska? BiH je na prekretnici. Sporadični primeri otomanske zaostavštine, sporadično i u potaji vaskrsli su u postratnoj istoriji, ugovorom između BiH i Islamske zajednice bili bi ozvaničeni.
Muslimanski verujući korpus, širom BiH mogao bi molitve da upražnjava na radnim mestima. Ili da radno mesto napusti zarad odlaska u bogomolje. Ili da uniforme policajaca, vojnika, zdravstvenih radnika, upotpuni verskom nošnjom. Za stručnu javnost put je to ka teokratskoj državi u kojoj dominira vera. I to samo jedna.
Bivši ministri u Savetu ministara, svojim nasljednicima zameraju što su olako pristali na uslove Islamske zajednice. Godinama je, kažu, Islamska zajednica insistirala na uvođenju šerijatskih pravila u institucije i preduzeća. I godinama se, kažu, oni borili da se ovozemaljski i šerijatski zakoni usklade, kako bi bila ispoštovana i prava vernika i prava poslodavaca.
- Tu dolazi do kršenja radno – pravnog statusa, pa čak reklo bi se i do diskriminacije unutar BiH između naroda i narodnosti - kaže Sredoje Nović, šef Kluba srpskog naroda u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH. Verska prava ostalih, prije svih konstitutivnih naroda, kaže predlagač ugovora, ispoštovana su sličnim aktima već ranije potpisanim sa Svetom stolicom i Srpskom pravoslavnom crkvom.
- Dosta smo pročešljali ovaj ugovor. On je usaglašen sa ostala dva ugovora sa Svetom stolicom i pravoslavnom crkvom - kaže Semiha Borovac, ministarka za ljudska prava i izbeglice BiH.
Pročešljali smo i mi. I konstatovali – usaglašenost u opštim odredbama tri ugovora i enormne razlike u pravima vernika na javnim mjestima, ustanovama i preduzećima. Ono što je muslimanskim vernicima dozvoljeno u toku radnog vremena i na radnom mjestu, za hrišćane je rezervisano samo u bogomoljama. Јoš jedna potvrda multietničnosti i demokratije na sarajevski način.
