Demograf Stjepan Šterc smatra da tu pretnju treba ozbiljno shvatiti, dok stručnjak za islam Vedran Obućina kaže da se tu pre svega radi o Erdoganovom populizmu.
"Ta priča neće tako jednostavno završiti i sigurno je da o tome treba ozbiljno razgovarati. Pitanje migracija i njihovo usmeravanje prema Evropi biće jedno od ključnih u bliskoj budućnosti", kaže Šterc za Glas Slavonije. Dodaje da se, s obzirom na specifičnost, dužinu i otvorenost svoje granice prema susednim zemljama, Hrvatska gotovo ne može ozbiljnije postaviti kao, naprimer, Slovenija i Mađarska.
Smatra da je to pitanje organizovanosti samog MUP-a.
"Ne znam kakva je ona, a ono što se vidi spolja i može čitati iz izjava, komentara i analiza, ne čini mi se da je to postavljeno na strateški ozbiljno kao u zemljama severnije od Hrvatske", zaključio je Šterc za hrvatski Index.hr.
Politolog Vedran Obućina, ekspert za islamski svet, kaže da se tu pre svega radi o uobičajnom Erdoganovom populizmu, koji je najviše usmeren na njegove birače u vezi sa predstojećim referendumom, a ne toliko o poruci Evropi.
"Ako bi se hipotetički, sa lepšim vremenom, i dogodilo da dođe do kretanja stanovništva, mislim da će ono opet biti nalik na onom prethodnom, kada su se oni grupisali na grčko-makedonskoj granici. A i tada to neće biti tako organizovani protok ljudi kao pre dve godine. Ako do toga dođe, to bi dovelo do teških političkih posledica na celom Balkanu, pre svega u Makedoniji, kao dodatna tačka u tamošnjem haosu", naveo je Obućina.
S obzirom na to da Makedonija, kako kaže, nema vladu, predsednik bi trebao da uvede vanredno stanje.
"Srećom, ni jedna strana tamo nema snage za ratni sukob. To se može odraziti i na predsedničke izbore u Srbiji, a bugarska vlada ima određene simpatije prema Rusiji, što bi Erdogana moglo da spreči da ne otvara granicu prema Bugarskoj. A ilegalni prelasci mogli bi ostati na nivou na kojoj ih ima i sada", zaključio je Obućina.
