Ne kaže se za džabe daj čoveku vlast, pa ćeš videti kakav je. Baš se te izreke setih ovih dana kad je ministarka državne uprave Kori Udovički naprasno odložila dugonajavljivana otpuštanja u javnom sektoru za period posle izbora.
Ministarka Udovički, koja je bar na početku viđena kao jedan od najvećih aduta ove vlade i koja je nesporno jedan od najeminentnijih stručnjaka ekonomskih nauka, tako se svrstala u red malih politikanata i apartčika koji bi za fotelju prodali i gluteus.
S druge strane, ministar Nebojša Stefanović nije iznenadio. Integritet koji on uživa ostao je usaglašen sa njegovim postupcima.
Poslušnički je pognuo glavu i zbog kampanje odložio najavljenu čistku u policiji. I tako ovaj narod od apatične mase postade još i kolateralna šteta izborne računice. Ljudski životi pretvoriše se u glasove koji će biti odbačeni čim ispune svoju svrhu na izborima.
Čim Stefanović, Kori i drugi poslušnici dobiju potvrdu da su zadržali fotelje, priča o otkazima vratiće se pre nego što i stignemo da se otreznimo u kakvoj zemlji živimo. Ali da li je zaista potrebno da dođe do otkaza da bi se narod konačno otreznio?
Osvrnite se oko sebe već danas. Medicinska sestra koja vas leči zarađuje 28.000 dinara, profesor koji vam uči decu 38.000, a policajac koji vas čuva oko 30.000. Kori je i to trebalo da reši platnim razredima, pa nije. A ko će da ispašta, vi ili ona, odlučićete sami.
