"Najviše sam voleo da igram za Crvenu zvezdu. To je veliki klub, popularan u celoj bivšoj Jugoslaviji. Posle godinu dana, sa 18 godina, postao sam jugoslovenski reprezentativac" - rekao je Džajić za francuski list Ekip (L'Equipe).
Džajić je u opširnom intervjuu govorio o fudbalskim počecima, ali se i prisetio Evropskog prvenstva 1968. godine.
"Potičem iz srpskog mesta Ub, koje se nalazi 60 kilometara jugozapadno od Beograda, a sa 16 godina počeo sam da igram u juniorskoj ekipi Crvene zvezde. Svakodnevno sam prelazio 120 kilometara dolazeći na trening. Oko podneva su se završavali časovi, a ja sam posle toga ulazio u autobus za Beograd" - naveo je Džajić.
On je za prvi tim crveno-belih u prvenstvu debitovao sa 17 godina i osam dana. U crveno-belom dresu proveo je 12 sezona, posle čega je prešao u francusku Bastiju. Posle dve sezone u Francuskoj vratio se u Beograd, a potom i stekao status "Zvezdine zvezde".
Govoreći o Evropskom prvenstvu 1968, u kom je Jugoslavija u finalu posle druge utakmice izgubila od Italije, Džajić je rekao da dobar plasman njegove reprezentacije nije bio iznenadjenje.
Redakciju Ekipa posebno je zanimala kvalifikaciona utakmica, u kojoj je Jugoslavija bila ubedljiva protiv Francuske i u dvomeču pobedila sa 6:2.
"Ta naša kvalifikaciona utakmica nije bila iznenađenje. Bili smo jači od njih. Sećam se ipak dobrih francuskih fudbalera iz tog perioda, Žana Đorkaefa, Marsela Abdura, Florija Di Naloa, kao i mog direktnog protivnika Vensana Estevea" - istakao je Džajić.
Jugoslavija je u revanš susretu sa Francuskom, posle 1:1 u prvom duelu, već nakon 32 minuta vodila sa 4:0, a Džajić je postigao jedan pogodak.
