Poznati odbojkaški trener Branislav Moro trenutno živi i radi u Pjongjangu, glavnom gradu Severne Koreje. Završio je jedan, a uskoro ga očekuje potpisivanje drugog ugovora u tamošnjoj ligi. Jedini je Srbin koji živi u Pjongjangu i jedini stranac u svetu sporta, pa sa punim pravom može da priča o životu u zemlji o kojoj vladaju velike predrasude.
"Uglavnom nas i mediji pogrešno informišu, ne znam ni zašto, jer ne postoji nikakav interes u tome. Mi recimo čitamo da su deca tamo gladna, a deca su na pijedastalu u odnosu na nas. Imaju bolja obdaništa, bolje uslove, eto počevši od jedne banalne stvari - teren oko obdaništa im je postavljen gumom od pet centimetara i to im je standard da se dete ne bi povredilo kad padne. Imaju čak i zatvorene bazene u okviru obdaništa i to ne jedan, već po nekoliko", ističe Moro.
Srpski trener ističe da u Severnoj Koreji žive bez računa.
"Ova zemlja ima perspektivu, nikom ništa ne duguje, imaju fenomenalnu industriju hrane. Njihov prosečan lični dohodak je između 300 i 350 dolara, ali stan i kola dobijaju od države. Ne plaćaju školovanje, ne plaćaju zdravstvo, ne plaćaju komunalije. Država obezbeđuje sve".
Moro dodaje da u toj zemlji vladaju potpuno drugačije utemeljene vrednosti, koje ni uticaj sa Zapada koji bi dopreo kroz muziku ili film ne bi mnogo promenio.
"U mojoj ekipi sve devojke znaju da sviraju klavir, violine, što je kod nas već postalo neobično, takoreći egzotika. Da ne pominjem čitanje knjiga, jer ne mogu ćerku da nateram da pročita ni dve knjige. Jednom sam na treningu u najsavremenijoj teretani pustio modernu, zapadnu muziku, ali niko nije bio oduševljen. Njima se nešto i ne sviđa takva muzika. Slušaju, mogu vam reći dobru muziku. Imaju jednu fenomenalnu grupu Morango, žensku grupu sastavljenu od jedno 16-18 devojaka, od kojih 6-7 pevaju, a ostale sve sviraju. Bila je slovenačka grupa Lajbah u Pjongjangu, što je meni neshvatljivo."
Vođu Kim Džong Una još uvek nije upoznao, ali je morao da dobije njegov blagoslov za rad.
"Oni su vrlo obazrivi ljudi i o svemu se vodi računa. Moj trening je uvek praćen kamerom, što mi je možda malo u početku smetalo, ali sam posle video da se oni tako analitički odnose prema svim poslovima. Obično možete pročitati da odnos prema Kim Džong Unu izgleda fanatično, ali meni izgleda fantastično. Voleo bih da mi isto tako volimo našeg predsednika, ma ko god on bio, ma kog uverenja, koje god političke stranke. Predsednik je zaslužio da ga poštuje narod koji ga je izabrao i samim tim i da ga voli. Te norme bi trebalo da važe za svakog predsednika u svakoj zemlji, kaže Moro, koji još nije upoznao "vođu", ali je sam vođa, Kim Džong Un dao "blagoslov" za njegov novi ugovor.
O sportu i uslovima za rad Moro kaže."Što se tiče sporta i sportskih uslova, mogu da kažem da imam verovatno bolje uslove za rad nego 90 odsto klubova u Evropi. Imam bolje uslove nego u Nemačkoj, a da ne govorim o našim uslovima", kaže Moro.
Radi u klubu pod nazivom "425 sport klub", gde je 425 oznaka armije koja je zadužena za oblast sporta. To je jedna, u bukvalnom značenju, armija sportista, jer 90 odsto sporta je regulisano kroz armiju, ostali deo kroz policiju."To nije ništa neobično, takav sistem praktikuje se i u pojedinim regionima Kine. Oni ulažu puno u sport, čak ima i ulica u Pjongjangu koja se zove ulica Mladosti, u kojoj se nalaze 32 sportske hale sa gledalištem. Svaki sport ima svoju halu. Ipak, odbojka ima posebno mesto, a popularan je i fudbal", objašnjava nam on.Za kraj branislav Moro otkriva pravilo broj 1 u Severnoj Koreji."Kada dođete tamo prvo vam pojasne da ne postoji "Južna Koreja". Južna se naziva Koreja, a Severna nosi naziv Demokratska Narodna republika Koreja. Oni isključivo prihvataju takav odnos i takvo obraćanje prema državi. Koreja je naklonjena prema Americi, a DNR Koreja prema Kini i Rusiji", pojašnjava Moro.
(Srbija danas)
