Doći će dan kad će zemljom Srbijom upravljati čovek poštenja koje svet ne pamti. Doći će iz Bajčetine, malog mesta u srcu Šumadije. Imaće familiju bogatiju nego tajkuni, a pare će da im padaju s neba a da ništa ne rade. Doznake iz inostranstva redovno će stizati ženi mu Dragici, niko neće saznati ko su veliki humanisti koji se bore za bolju Srbiju. Škole će mu ići od ruke, desetke će u indeksu da mu se ređaju. Ispite će davati ko od šale i kad nije prisutan. Zanat će ispeći preko raka a kad se zalaufa, prokopaće celu Moravu, te Kinezi više neće moći ni kap čiste vode da popiju kad nagrnu u Srbiju. Imaće prikana koji će zemlji doneti deset hiljada milijardi triliona dolara. Narod će ih slaviti jer će domovinu proslaviti. Naći će sebi novinara s kojim će gajiti ljubav prema tajkunima, narodnim parama i vojvodstvu. Novinar će dela bajčetinskog spasioca zapisati pošteno, ni po Ðikiju ni po Mišku, već po pravdi naručenoj.U narodu svi će misliti da je kod njega teže naći istinu nego u Moravi duboku vodu za brodove. Misliće da taj neke pečurke ludare jede, pa svašta vidi. A videće daleko, što u budućnost, što u gaće važnih ljudi, pa će mošnice ljudima meriti. On će silne zavere uočiti, svaki vladar će ga bogato darivati. Kad ne bude zlatnika, neki će mu plaćati u šporetima, frižiderima... a taj odbijati ništa neće.Sve zapise, po uplati, objaviće na tarabi vladara svog, gde će narod videti kakva se čuda u Srbiji spremaju. Prvih sto godina niko mu verovati neće ništa, al‘ će posle da razmisle kad shvate da je Toma stvarno spasilac Srbije. Svim vlastima i mešetarima će biti drag, pa će ga od milošte zvati Dragan.
