Fejsbuk grupa "Bosanski Amerikanci" pozvala je dobrovoljce da im pomognu u organizaciji rušenja američkih spomenika generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Prvi na udaru je njegov spomenik pored Hrama Svetog Save u Libertivilu, u Ilinoisu, pored kog se tradicionalno obeležava Dražindan, 17. jula, kada se veruje da je Mihailović ubijen, 1946. Kod ovog manastira episkop kanadski dr Mitrofan Kodić držao je parastos i ovog 17. jula.
Američki muslimani sa teritorije bivše Jugoslavije rešili su da iskoriste euforiju oko rušenja spomenika pripadnicima Konfederacije u Američkom građanskom ratu, koji je počeo nemirima u Šarlotsvilu. Krajnja desnica usprotivila se uklanjanju spomenika generalu Liju, vođi snaga Konfederacije, posle čega je, 15. avgusta, srušen spomenik Konfederacije u Daramu, u Severnoj Karolini.
"S obzirom da gradonačelnici i guverneri američkih gradova sklanjaju spomen-obeležja Konfederaciji, naša zajednica u Ilinoisu predlaže da se isto tako tretiraju i spomenici Draži, vođi tzv. Trećeg srpskog ustanka", piše na fejsbuk-stranici ove grupe.
Oni lidera JuVO nazivaju "prethodnikom bosanskog genocida" i više puta poručuju - "Ovo mora da bude urađeno!" Zato traže pomoć dobrovoljaca da spomenik bude "legalno srušen" tako što će biti "pročešljani" lokalni, državni i federalni propisi i nađene pravne mogućnosti, od pozivanja na to da je Draža ratni zločinac, do činjenice da su crkva i država u SAD odvojene... Ovaj poziv pretvorio se u poziv na linč, jer su neki odmah zatražili adresu gde se spomenik nalazi, ne bi li ga sami srušili. Istovremeno, izbio je pravi verbalni rat na društvenim mrežama, u koji su se uključili ne samo žitelji bivše Jugoslavije, već i Amerikanci.
Saopštenjem se odmah oglasila i Organizacija srpskih četnika "Ravna Gora" iz Čikaga, koja je navela da "izgleda da bošnjačka zajednica nišani na spomenike đenerala Draže Mihailovića kod manastira Sv. Save u Libertivilu, manastira Nove Gračanice na Trećem jezeru i kod Saborne crkve Sv. Save u Milvokiju".
Inače, ovaj manastir godinama je bio poznat kao večna kuća pesnika Jovana Dučića, čiji su posmrtni ostaci preneti 2000. u Trebinje. Tu je 14. novembra 1970. sahranjen i kralj Petar Drugi Karađorđević, a do 1991. tu je počivao i vladika Nikolaj Velimirović.
(Kurir.rs/Večernje novosti/Foto: Printscreen/YouTube, Printscreen/Facebook)
