Dušan Spasojević imao je 25 godina kad se iz rodnog sela Retkocera (na granici s Kosovom, zbog čega je prozvan Šiptar) uputio u Beograd. Ubrzo se na promenu odlučio i njegov najbolji drug Mile Luković (zbog kumstva sa Šiptarom, dobiće nadimak Kum).Obijanje automobilaZa razliku od Spasojevića, koji nikad nije radio, Luković je bio zaposlen kao stražar u rudniku Lece i kao čuvar u prištinskom zatvoru. U Beogradu su počeli da kradu na sitno i da preprodaju drogu. Autoru knjige „Vidimo se u čitulji, dvadeset godina posle“ Vojislavu Tufegdžiću visoki policijski funkcioner Boro Banjac pričao je o ovom dvojcu iz vremena kad je bio šef za suzbijanje kriminala u opštini Savski venac:„Uhapsili smo ih 1995. zbog obijanja automobila na parkingu kod Vojnomedicinske akademije. U to vreme su na VMA smeštani ranjenici iz BiH, a većini je rodbina dolazila iz unutrašnjosti ili iz inostranstva. Rođaci koji su stizali u posete ostavljali su na parkingu automobile, često sa torbama punim stvari, jer nisu mogli da ih vuku sa sobom u bolnicu. Tu su te bitange obijale vozila i krale stvari ljudima koji su došli da posete ranjenike! Barabe, to je bilo odvratno... Međutim, već tada su imali neku zaštitu u SUP. Zvao je, recimo, tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda zahtevajući da ih, kao, samo ne bijemo. Objašnjavao je nešto poput - nema smisla, rodom smo iz istog kraja, nije to delo zbog kojeg su zaslužili batine...“
Sedam-osam godina kasnije oni će biti vođe klana koji je ušao u otvoreni sukob s državom! Ali do tada, još su bili osuđeni na pilićarenje. Tufegdžić citira Biljanu Radovanović, koja je 1997. bila zamenik okružnog tužioca u Beogradu. Iznajmljenu sobu u kojoj su tada zbog razbojništva uhapšeni ovako je opisala: „Memljiva prostorija, jedan stari orman i dva kreveta. Sve lične stvari držali su na ormanu, u dva zavežljaja napravljena od čaršava. Ništa drugo nisu imali. Da se čovek prosto sažali...“Ubrzo posle tog hapšenja kod nje je došao otac Mileta Lukovića da se lično uveri da li je ono što je stajalo u kratkoj novinskoj vesti tačno, odnosno da čuje da li je njegov sin „zaista obrukao porodicu“... Nedugo po povratku iz Beograda Lukovićev otac se ubio.Radili za ČumetaUspon Šiptara i Kuma počinje kad ih je, kao sitne kriminalce, pod svoje okrilje uzeo Ljubiša Buha Čume da za njega diluju drogu. Kasnije im je omogućio da se bave švercom automobila, ali sve do 2000. Čume je u zločinačkoj hijerarhiji jedan stepenik iznad njih.Biljana Radovanović rekla je Tufegdžiću: „Postojao je samo jedan mafijaški bos, a to svakako do 2000. nije bio Spasojević. Postojao je samo jedan važan kriminalni centar - ne Zemun, nego Surčin. Postojao je samo jedan čovek koji je povezivao kriminalce, privrednike, policajce, sudije i političare - Čume.“ Stvari će se promeniti kad se upoznaju Šiptar i Legija...
KRIMINALCI I VLASTNa predsedničkoj inauguraciji Vojislava Koštunice u Sava centru posle petooktobarskog prevrata kriminalci su prisustvovali kao obezbeđenje nekih političara. U prvom redu, kao glavni, stajao je Čume, a Šiptar, Kum i ostali bili su pozadi...
