Maloprodaja prehrambenih proizvoda i robe široke potrošnje, tradicionalno stabilan i pouzdan sektor poslovanja, teško se prilagođava padu potrošačkih cena i jakoj konkurenciji diskontnih lanaca, te je tako postala omiljena meta evropskih hedž fondova koji koriste strategiju kratke prodaje.U stopu je prate energetske kompanije i proizvođači medicinske opreme, posle godine u kojoj je bio primetan porast transakcija zasnovanih na očekivanju da će se poslovni izgledi kompanija u ovim sektorima pogoršati.„Nedavna tržišna volatilnost vratila je u igru strategiju nepokrivene prodaje u meri kakva nije viđena u proteklih nekoliko godina“, kaže Sajmon Kolvin (Simon Colvin), analitičar istraživačke kompanije „Markit“.Britanski holding „Džej Sejnsberi“ (J Sainsbury) drugi je na listi kompanija u okviru evropskog indeksa Stoxx 600 po procentu akcija koje se prodaju „bez pokrića“, pokazuje izveštaj „Markita“, dok je njegov najveći rival u VB „Tesko“ (Tesco) 19. na listi kojom dominiraju kompanije pod uticajem kineskog privrednog ciklusa.„Supermarketi su pod pritiskom usled deflacije cena, uspona diskontnih lanaca ‘Aldi’ i ‘Lidl’ i stabilnog toka novca preko interneta“, ukazuje Frejzer Mekevit (Fraser McKevitt) iz istraživačke grupacije „Kenter vorldpanel“ (Kantar Worldpanel).Karson Blok (Carson Block), čuveni američki berzanski trgovac koji koristi ovu strategiju, ustremio se i na francuski maloprodajni lanac „Kasino“ (Casino), koji nije deo indeksa Stoxx 600, što je izazvalo zabrinutost da je dugogodišnja ekspanzija u inostranstvu gurnula tu kompaniju u prevelike dugove.„Sejnsberi“ je bio na meti trgovaca koji očekuju pad vrednosti njegovih akcija mnogo pre nego što je kompanija objavila kontroverznu ponudu za „Houm ritejl grup“ (Home Retail Group), grupaciju koja je vlasnik lanca britanskih kompanija za katalošku prodaju. Prema podacima „Markita“, najmanje 15 odsto akcija „Sejnsberija“ pozajmljeno je hedž fondovima tokom 2015. godine.Trgovci koji se bave takozvanom kratkom prodajom pozajmljuju akcije kompanija kako bi ih prodali na tržištu, očekujući da će njihova cena pasti pre no što ih ponovo otkupe i vrate vlasniku, a razliku u ceni zadržavaju za sebe.Investitori koriste tu strategiju kao zaštitu od potencijalnih gubitaka u drugim transakcijama, ali i u situacijama kad su ubeđeni da su akcije kompanije precenjene, što može predstavljati signal za uzbunu na širem tržištu.Trenutno se na pozajmici nalazi 2,6 odsto akcija kompanija u okviru indeksa Stoxx 600, što je porast u odnosu na prošlogodišnjih 1,9 odsto. Prema podacima „Markita“, udeo pozajmljenih akcija kompanija u sektoru maloprodaje prehrambenih proizvoda i robe široke potrošnje popeo se na 7,7 odsto sa 4 odsto prošle godine.Švajcarski proizvođač satova „Svoč“ (Swatch) prvi je na listi kompanija u okviru panevropskog indeksa čijim se akcijama trguje bez pokrića. Od prošlog utorka se čak 29 odsto akcija ove kompanije nalazi na pozajmici. „Svoč“ se suočava s jakom konkurencijom - „Eplovim“ (Apple) pametnim satom, kao i s posledicama negativnih trendova na azijskim tržištima.Među zvučnim imenima na listi su i rudarska kompanija „Angloameriken“ (Anglo American) i proizvođač čelika „Arselor Mital“ (ArcelorMittal). Obe ove kompanije pogodio je pad cena sirovina, do kojeg je došlo zbog smanjene potražnje u Kini.Tržišna vrednost „Angloamerikena“ više se nego udvostručila u proteklim mesecima, kao znak da se ova grupacija, opterećena ogromnim dugovima, oporavlja posle velikog pada vrednosti svojih akcija sa skoro 33 funte 2011. na dve funte po akciji početkom ove godine. Kompanija „Arselor“ planira da prikupi tri milijarde dolara od svojih akcionara, nudeći im pravo kupovine dodatnih akcija, kako bi smanjila teret duga.Na listama 20 kompanija čijim se akcijama trguje bez pokrića i 10 sektora u kojima se ova strategija najviše primenjuje nema nijedne banke.Dan MccrumMark Vandevelde
