icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Talas bankrotstva u Kini i obračuni sa „zombi firmama“
Foto: Poslala Danijela Luković

Azija

Talas bankrotstva u Kini i obračuni sa „zombi firmama“

Financial Times

Neprofitabilna državna preduzeća veliki su balast za vlasti u Pekingu, čija privreda trpi povećanje bankrotstva kompanija za čak 52,5 odsto

Broj kineskih kompanija koje su proglasile bankrotstvo naglo je porastao ove godine, dok vlada pomoću pravosudnog sistema pokušava da se izbori s takozvanim zombi firmama, neprofitabilnim i prezaduženim državnim preduzećima, i smanji prekomerne industrijske kapacitete, kao deo šireg nastojanja da se izmeni struktura kineske privrede.

Pred sudove širom zemlje je za prva tri meseca 2016. godine izneto 1.028 slučajeva bankrotstva, što je 52,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Vrhovnog narodnog suda. Između 2008. i 2015. godine ukupno je do suda stiglo nešto manje od 20.000 takvih slučajeva.

Kineski zakonodavci odobrili su moderan zakon o bankrotstvu još 2007, ali se on godinama retko primenjivao, budući da su sporovi u vezi sa izmirenjem dugovanja često rešavani u nezvaničnim pregovorima s lokalnim vlastima.

„Kod bankrotstva nije reč samo o odnosu između poverilaca i dužnika. Ono je povezano i sa socijalnim problemima kao što je nezaposlenost“, kaže Vang Sinsin (Wang Xinxin), direktor Centra za istraživanje bankrotstva na Pravnom fakultetu Narodnog univerziteta u Pekingu.

„Mnogi lokalni sudovi dugo nisu bili skloni da prihvate tu opciju, ili im lokalne vlasti to nisu dozvoljavale.“

Na zasedanju Komunističke partije u oktobru 2014, poznatom kao četvrti plenum, visoki funkcioneri su se obavezali da će jačati „socijalističku vladavinu prava“ i preduzeti korake da se smanji uplitanje politike u rad sudova.

Sada su i sudovi koji donose odluke o proglašenju bankrota stavljeni u službu kineske inicijative za sprovođenje reformi u oblasti tržišne ponude, čiji je osnovni cilj smanjenje prekomernih proizvodnih kapaciteta u industriji čelika, uglja i cementa.

Ali postoji bojazan da će zakon o bankrotstvu omogućiti nekim „zombi kompanijama“ da nastave da posluju. U smernicama upućenim sudovima nižeg stepena vrhovni sud kaže da bi oni trebalo da, tamo gde je to moguće, donesu odluku o spajanju ili restrukturiranju umesto likvidacije, kako bi kompanija dobila šansu da se oporavi posle bankrota, što je uvek najveći problem. Sud je ovog meseca objavio nekoliko studija slučajeva uspešnih bankrotstava, a u svima njima kompanije o kojima je reč nastavile su da posluju.

„Ne bi trebalo da promovišemo jednostavne slogane kao što je ‘više restrukturiranja, manje likvidacija’. To nije u potpunosti tačno“, upozorava Li Šuguang (Li Shuguang), profesor na Kinesko-evropskom pravnom fakultetu Kineskog univerziteta prava i političkih nauka.

„Lično smatram da bi trebalo da bude više likvidacija. Samo preduzeća koja imaju realnu vrednost treba da budu spasena. Najvažnija stvar u vezi sa ‘zombi firmama’ jeste da ih treba likvidirati. Posle toga ćemo moći da potražimo bolje načine za rešavanje problema otpuštenih radnika, koji bi obuhvatio njihovu prekvalifikaciju i ponovno zapošljavanje.“

Stručnjaci kažu da je najveći broj legalnih bankrotstava sproveden u malim ili srednjim preduzećima, čiji je društveni uticaj ograničen. Pored toga, u apsolutnim brojkama, bankrotstva koja podrazumevaju likvidaciju daleko premašuju restrukturiranja. Ali sudovi se snažno podstiču da većim kompanijama omoguće da nastave s poslovanjem.

Uopšteno govoreći, bankrot obezbeđuje veći stepen zaštite dužnika, u poređenju s praksom vansudskog rešavanja sporova s poveriocima. Kad nema bankrota, jedan jedini poverilac može da blokira svaki predlog za restrukturiranje ili delimični otpis dugova, čak i ako se većina ostalih poverilaca slaže. Nasuprot tome, sudije imaju ovlašćenje da svojom odlukom prekinu takvu blokadu i nametnu rešenje spora svim stranama.

„Kada sud prihvati zahtev za proglašenje bankrotstva, istog trenutka se prekida bilo kakav pokušaj poverilaca da zapečate poslovne prostorije ili zaplene imovinu kao zalog i to omogućava kompaniji da se vrati proizvodnji“, kaže Li.

GABRIEL WILDAU  - ŠANGAJ

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...