icon-closeicon-commentsicon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-yticon-totopicon_react

Najnovije vesti

Prognoziranje

Investiranje iz „Dugoročne perspektive“ u osam lekcija

Financial Times 05.09.2016. 13:55h

Iz decenijskog iskustva kao najvažnija lekcija pokazao se značaj diverzifikacije. Zaštita od mogućeg gubitka je privilegija koju treba koristiti

Koliko daleko u budućnost ide „Dugoročna perspektiva“? Često me pitaju, ali na to pitanje ne postoji jasan odgovor. Definicija dugoročnog različita je u zavisnosti od vaše tačke gledišta. Ali mnogi tvrde da je decenija dug period i u tom slučaju ja zaista mogu da dam dugoročnu prognozu. Redovno pišem ovu kolumnu već tačno jednu deceniju.

Počeo sam sa pisanjem kad je kreditni mehur bio blizu tačke pucanja, nastavio za vreme najgore finansijske krize koju pamte današnje generacije, i potom ispratio nagli porast vrednosti akcija, koji je izazvao nervozu i otpor investitora, podupret kamatnim stopama na istorijskom minimumu, koje su dolile ulje na vatru.

Kakva je trebalo da bude naša pozicija u tom pogledu pre 10 godina?

Da sam septembra 2006. godine, kad sam počeo da pišem ovu kolumnu, imao hedž fond obdaren savršenom moći predviđanja, on bi intenzivno ulagao u SAD (porast od 69,4 u odnosu na pad od osam odsto u ostalim delovima sveta, kako pokazuju podaci kompanije MSCI ) i izbegavao bi Evropu (pad od 12,6 odsto).

Takođe, trebalo je da kažem svojim čitaocima da više investiraju u razvijena tržišta (porast od 28 odsto) nego u tržišta u usponu (porast od samo 14 odsto), iako ulaganje u Brazil pre deset godina takođe ne bi bilo pogrešno (porast od 60 odsto izraženo u dolarima).

Ovaj fond bi se radije odlučio za dugoročne državne obveznice nego za akcije, iako je razlika neznatna. Prinos od dugoročnih obveznica se godišnje povećavao za 8,4 odsto, dok je indeks S&P 500 beležio porast od 7,65 odsto. Uzvan SAD čitaoci bi mnogo bolje prošli s obveznicama. Istina je da akcije uglavnom nadmaše obveznice, ali to nije bio slučaj u toku protekle decenije. Svi bismo bili veoma zahvalni kad bismo mogli da ostvarimo prinose ili od američkih akcija ili od obveznica u toku naredne decenije.

Da sumiramo deset godina u jedan pasus: došlo je do konačnog pucanja istorijskog špekulativnog kreditnog mehura i SAD su iz toga izronile zahvaljujući labavijoj monetarnoj politici i priskakanju u pomoć bankama, dok su tržišta u usponu usporila, a Evropa je ostala da kaska zbog svog glomaznog bankarskog sistema i loše koncipirane valute.

Najvažnije pitanje u ovom trenutku, koje je aktuelno još od približno 2009. godine, glasi - koja će biti konačna cena ekstremnih mera monetarne politike primenjivanih da bi se sprečilo da Velika recesija preraste u Drugu veliku depresiju? Možda ćemo imati odgovor na to za deset godina, a možda će nam biti potreban čak i duži period. Čitaoče, čitajte nas i dalje.

Najvažnija lekcija iz prethodnih deset godina - kad su se, nasuprot uobičajenom iskustvu, investicije niskog rizika pokazale boljim od onih koje su rizičnije - jeste značaj diverzifikacije. Pri investiranju, za razliku od ostalih aktivnosti, imamo taj luksuz da smo u mogućnosti da se zaštitimo od mogućeg gubitka - ukoliko su šanse samo oko 60/40, možemo da se ponašamo u skladu s tim. Trebalo bi da koristimo ovu privilegiju.

To me dovodi do najvećeg problema s ovom kolumnom, koji je savršeno opisao jedan od mojih najvećih konkurenata Džejson Cvajg (Jason Zweig) iz Vol strit džornala (Wall Street Journal). Njegov posao je, kako je rekao, da piše potpuno iste stvari 50 do 100 puta godišnje na takav način da ni njegovi urednici ni njegovi čitaoci nikad ne pomisle da se ponavlja.

Ovo je bolna istina. Sumnjam da će preferiranje obveznica u odnosu na akcije i dalje biti dobra ideja u toku naredne decenije, ali postoji nekoliko jednostavnih principa koji su oduvek važili, bez obzira na to do kakvih će dešavanja na tržištu doći. Pretpostavljam da se najbolji savet ove kolumne može svesti na ovih nekoliko direktnih predloga:

1. Uvek vodite računa o troškovima

Ne znate kakvi će biti budući prinosi, ali trenutni troškovi su poznati i verovatno je da će se oni preneti i u naredni period (ovo je čak i važnije kad su prinosi i povrat od investicija tako niski).

2. Budite skromni

Tržište nije savršeno efikasno i nije uvek u pravu (kao što se pokazalo 2008). Ali uglavnom je dovoljno efikasno da je gotovo nemoguće ostvariti veće prinose od onih koji dolaze od ulaganja u indekse. Ove dve pouke ukazuju na to da bi indeksni fondovi, koji primenjuju pasivne strategije, trebalo da imaju najveću zastupljenost u portfoliju.

3. Rebalansiranje je dar

I to onaj koji nastavlja da pokazuje svoje dobre strane. Primenite alokaciju aktive i redovno rebalansirajte. Redovno kupujte više aktive čija je vrednost upravo pala i profitirajte od one čija se vrednost povećala. Zaista funkcioniše.

4. Jednak je rizik biti van tržišta i na njemu

Usponi vrednosti (kao i padovi) dolaze u naletima - kao što je to bilo u proleće 2009. godine. Moj imaginarni fond ima dobar tajming; vi ga gotovo izvesno nećete imati.

5. Cena je bitna

Za one koji žele da ostvare veće prinose od onih koji dolaze od ulaganja u indeks: obratite pažnju na cenu koju plaćate. Ukoliko je sve ostalo nepromenjeno, što je veća cena, niži je vaš potencijalni prinos i obrnuto.

6. Realno znanje

Budite svesni onoga što znate i onoga što ne znate. Pokušajte da nadmudrite tržište samo ako imate dobar razlog da verujete da znate nešto što drugi ne znaju.

7. Zaobiđite javna tržišta

Ukoliko ste sigurni da ćete potpuno usmeriti svoj fokus na investiranje, skrenite pogled s javnih tržišta. Javna tržišta su sve efikasnija i iz tog razloga je sve teže nadmudriti ih, ali van njih se još mogu naći dobre prilike za zaradu.

8. Oslobodite se agonije

Najvažnije od svega, u životu postoje daleko značajnije stvari od finansija. Malo nas ima tu privilegiju da ne mora da brine o novcu. Ali trebalo bi da se oslobodimo agonije izbora investicione destinacije što je više moguće - i da se više posvetimo onim stvarima u životu koje su zaista bitne.

 



JOHN AUTHERS

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...