icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Populizam ili promene nabolje?

Evropa

Populizam ili promene nabolje?

Financial Times

Italija je suočena s neizvesnošću ishoda referenduma o ustavnim reformama

Pre dve godine na mitingu na milanskom Pjaca del Duomu, Bepe Grilo (Beppe Grillo), lider italijanske populističke stranke Pet zvezda, i Dario Fo, nedavno preminuli dramski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, osuli su paljbu po direktoru „Fijata“ (Fiat) Serđu Markioneu (Sergio Marchionne).

Govoreći o talasu otkaza koji je prethodio tom događaju, oni su optužili Markionea - najvećeg privatnog poslodavca u Italiji - da primenjuje „politiku ucenjivanja radnika“.

Usledilo je skandiranje „Markione, idi dođavola“. Fo je rekao da je „tada prvi put otkrio kakav je osećaj biti populista“.

Negativno raspoloženje prema privatnim kompanijama još uvek vlada među investitorima i poslovnim liderima, a datum referenduma o ustavnim reformama se približava. Analitičari predviđaju da će glasanje zakazano za četvrti decembar biti pogubno za reformski orijentisanog premijera Matea Rencija (Matteo Renzi).

Renci - koji želi da Italijani daju glas podrške reformama - učestvuje u mrtvoj trci sa svojim protivnicima, koje predvodi Grilo. Kako je ishod neizvestan, kompanije se pripremaju za šok, naročito nakon neočekivanog glasanja za bregzit u Britaniji.

Glavna briga kompanija jesu posledice do kojih će doći ukoliko Renci izgubi. Direktori strahuju da bi mogla da usledi politička nestabilnost i prazan hod u procesu reformi, koje su očajnički potrebne u momentu kada je italijanski bankarski sektor krhak.

Pjetro Salini (Pietro Salini), izvršni direktor najveće građevinske grupacije u Italiji „Salini impređilo“ (Salini Impregilo), izjavio je ovog meseca da, ukoliko referendum ode „u pogrešnom pravcu“, postoji „opasnost da će veliki deo industrije biti izmešten“.

Za Salinija je pogrešan pravac onaj u kome „Italija ostaje bez vlade, bez mogućnosti održavanja novih izbora i bez šanse da ima vladu koja je dovoljno pouzdana“.

Marko Tronketi Provera (Marco Tronchetti Provera), izvršni direktor kompanije za proizvodnju guma „Pireli“ (Pirelli), koja je u vlasništvu „Kineske nacionalne hemijske korporacije“ (ChemChina), kaže da bi u slučaju negativnog glasa na referendumu Italija „bila smatrana zemljom koja ne želi da sprovodi reforme“.

Istog je mišljenja i Rodolfo de Benedeti (Rodolfo De Benedetti), zagovornik reformi i predsednik industrijske grupacije CIR, koja je aktivna u tri sektora - medijima, zdravstvu i proizvodnji auto-delova. On kaže da reforme predstavljaju „izbor između promena i konzervativizma“ - i dodaje da, čak i ako većina bude rekla „ne“ reformama, „to nije smak sveta“ i da će „zemlja opstati sa svim svojim mogućnostima i potencijalom, kao i problemima i izazovima“.

Oni koji se protive reformama tvrde - pomalo razjareno - da poslovni lideri i stranci nemaju prava da se mešaju u glasanje građana. Ali ovo pokazuje da oni ne shvataju u kolikoj meri su italijanske kompanije postale zavisne od raspoloženja stranih investitora.

Svega tri odsto institucionalnih investitora na Milanskoj berzi su Italijani, pokazuju podaci Borse Italijane. Iako su italijanske banke tradicionalno glavni zajmodavci italijanskim kompanijama, strani kredit je i ovde počeo da igra odlučujuću ulogu. Kada je reč o fondovima koji razmatraju kupovinu dela italijanskih nenaplativih kredita, čiji je ukupni bruto iznos od 200 milijardi evra teret na plećima bankarskog sektora, većina njih je iz inostranstva. Džordž Mjuzinić (George Muzinich), predsednik i izvršni direktor američke kompanije za investiranje u korporativne kredite „Mjuzinić end ko“ (Muzinich & Co) kaže: „Strukturalne reforme koje sprovodi vlada ohrabrile su nas da sa blagonaklonošću gledamo na dugoročno investiranje u Italiji“.

Bonitetna agencija „Mudis“ (Moody’s) takođe je upozorila da bi nestabilnost nakon negativnog ishoda referenduma povećala rizik od dokapitalizacije za najslabije zajmodavce u Italiji.

Uprkos tome, mnogi rukovodioci ne misle da Rencijeva vlada čini dovoljno. Iako je u prvih 18 meseci nakon formiranja sprovela značajne reforme za banke, tržište rada i državnu upravu, nakon toga bila je manje efikasna. Investitori i direktori se danas žale da reforme nisu do kraja sprovedene i predstavljene na odgovarajući način.

Konkurentnost se poboljšala. Prošle godine Italija je napredovala za devet pozicija na rang-listi Svetske banke u Izveštaju o lakoći poslovanja (Ease of Doing Business) i zauzima 45. mesto od ukupno 189 zemalja.

Međutim, uprkos početnom porastu vrednosti akcija i obveznica, nivo investicija u realnu ekonomiju ove zemlje nije se oporavio posle finansijske krize, pokazuju podaci Evrostata. Renciju je potrebno još vremena, kažu pristalice, među kojima je i Markione. Ali verovatno jednako važna za Italiju jeste ona odluka koju su Markione i njegovi investitori već doneli. Nakon tog mitinga u Milanu, „Fijat krajsler“ (Fiat Chrysler), „Ferari“ (Ferrari) i „Eksor“ (Exor), investiciona kompanija u vlasništvu porodice Anjeli (Agnelli), izmestili su svoja finansijska i pravna sedišta - i u slučaju „Fijat krajslera“ primarni listing - van Italije.

RACHEL SANDERSON - MILANO

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...