„Svaki put kad koristite traku koja vam omogućava da sami kucate proizvode na kasi u prodavnicama ili sistem porudžbine putem ekrana osetljivog na dodir u restoranima, setite se da je taj zadatak nekad bio deo nečijeg opisa posla.“Ovo je bila jasna poruka reklame od 30 sekundi emitovane na televizijama s nacionalnom frekvencijom u SAD prošle godine. Glas iz ofa praćen je slikama prodavaca i konobarica koji blede i nestaju dok ih zamenjuju mašine. Ova reklama je deo kampanje koju finansiraju restorani i maloprodajne radnje, a usmerena je protiv apela predsednika Baraka Obame (Barack Obama) da se minimalne zarade na saveznom nivou povećaju na 10,10 dolara po satu u odnosu na 7,25 dolara, što je nivo postavljen pre više od pet godina.Prošlog četvrtka maloprodajni lanac „Volmart“ (Walmart) izdvojio se od mnogobrojnih poslodavaca s nisko plaćenom radnom snagom najavivši da će plaćati početnu sumu od devet dolara po satu svim zaposlenim, kao i da će povećati ovaj iznos na 10 dolara do februara 2016. godine.Mnogi očekuju da će fokus sada biti usmeren na druge poslodavce koji isplaćuju niske zarade, naročito one u sektoru brze hrane. Postavlja se pitanje da li će oni slediti ovaj primer bilo zbog toga što se nadmeću za radnike istog profila, tj. one na najnižim pozicijama unutar kompanije, bilo zbog pritiska javnosti i povećanja minimalnih zarada po satu širom zemlje, što bi učinilo njihovu poziciju neodrživom.Tara Sinkler (Tara Sinclair), glavni ekonomista veb-sajta za zapošljavanje Indid (Indeed), kaže da će ovaj potez odjeknuti mnogo dalje od sektora maloprodaje.Preduzeća u sektoru s niskim primanjima sada će biti pod dodatnim pritiskom da povećaju zarade, kaže Dejmon Silvers (Damon Silvers), politički direktor Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija (AFL-CIO), krovne organizacije američkih sindikata. „Kao najveći poslodavac u privatnom sektoru u zemlji, ‚Volmart‘ ima ogromnu moć da oblikuje ekonomske trendove.“Ovaj potez je došao u trenutku kada su se kompanije našle usred žučne debate o minimalnim zaradama u Sjedinjenim Državama, poslednji put povećanim 2009. godine, i šire stagnacije prihoda. Radnici s minimalnim primanjima sada zarađuju 20 odsto manje u realnom iznosu nego krajem šezdesetih, što je podstaklo sindikate i demokrate da apeluju na kompanije da posegnu za znatnijim povećanjima.Predsednik Obama je ponovo zatražio povećanje minimalne zarade na saveznom nivou u izveštaju Kongresu prošlog četvrtka, dok je Erik Šulc (Eric Schultz), zamenik sekretara za odnose s javnošću Bele kuće, pozdravio naznake da preduzeća poput „Volmarta“ u međuvremenu jednostrano preduzimaju mere kada je reč o zaradama.„Nastavljamo da apelujemo na Kongres da poveća primanja svih radnika u Americi. Ali, uzevši u obzir njihovu neposlušnost kada je o tome reč,... nastavićemo da idemo ka ovom cilju na druge načine“, rekao je.Kompanije u većem delu SAD već moraju da isplaćuju više od saveznog minimuma nakon što je u januaru 29 država uvelo višu minimalnu zaradu, uključujući savezne države Vašington, Oregon i Konektikat. U svim ovim državama najniži iznos je ipak ispod 10 dolara po satu.Čak i sa satnicom od 10 dolara, zaposleni u „Volmartu“ sa četvoročlanom porodicom morao bi da se oslanja na pomoć vlade kako bi bio iznad granice siromaštva na saveznom nivou, kaže Dejvid Kuper (David Cooper), ekonomista pri Institutu za ekonomsku politiku (Economic Policy Institute).Ovaj trust mozgova umerene levice zagovara veće povećanje minimalne zarade na saveznom nivou na 12,50 dolara do 2020. godine, dodajući da bi to moglo pokrenuti domino efekat koji bi doveo do povećanja za gotovo 40 miliona radnika.Zvaničnici „Volmarta“ izjavili su da je 10 dolara po satu samo početna zarada i da postoji namera da se primanja zaposlenih ubrzo povećaju s početnog nivoa, dodajući da je prosečno primanje po satu u ovoj kompaniji 13 dolara.„Volmartova“ odluka, koja za sobom povlači troškove od jedne milijarde dolara, privukla je pažnju, ali to je samo mali deo godišnjih prihoda ove kompanije, koji iznose 486 milijardi dolara. Investitori su ipak reagovali negativno, smanjujući vrednost akcija za više od tri odsto.Analitičari imaju različita mišljenja o posledicama ovakvog poteza. „Goldman Saks“ (Goldman Sachs) ukazuje na „očigledan rast ‚Volmartovih‘ troškova poslovanja, što je odraz pritiska da se povećaju plate, koji je kompanija sama sebi nametnula“.S druge strane, Robert Drbul (Robert Drbul) iz finansijske holding kompanije „Nomura“ pozdravlja povećanje zarada. „Verujemo da je to sasvim logičan potez na koji se dugo čekalo. Očekujemo da će ova investicija na duže staze uticati na zaposlene, koji će biti zadovoljniji i želeće da ostanu u kompaniji, a to će se odraziti i na naše kupce, koji će dobijati bolju uslugu.“ „Volmart“ nije prvi koji je ponudio veće zarade - „Ikea“, „Kosko“ (Costco), „Houl fuds“ (Whole Foods) i „Gep“ (Gap) takođe plaćaju više od minimalne zarade u SAD.S druge strane, sektor brze hrane u kojem dominiraju „Mekdonalds“ i „Jam brends“ (Yum Brands), vlasnik „Pica hata“ pruža mnogo jači otpor povećanju zarada.David Crow - Njujork
Sam Fleming - Vašington
