Nemačko-srpski odnosi su iz moje perspektive odlični. To je pre svega pokazala poseta kancelarke Angele Merkel 8. jula. Tokom te posete postalo je jasno koliko su bliski naši politički, ekonomski, ali i kulturni odnosi. Politički, potpuno podržavamo put Srbije u EU. Što se ekonomije tiče, od 2000. godine nemačke kompanije investirale su u Srbiji više od 1,8 milijardi evra i otvorile 25.000 radnih mesta. Drugi smo najveći trgovinski partner Srbije i najveći bilateralni donator. U poslednjih 15 godina dali smo više od 1,7 milijardi evra kao razvojnu pomoć Srbiji - kaže u razgovoru za Danas Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Srbiji.
Ipak, u srpskoj javnosti preovlađuje stav da je Nemačka zemlja koja najviše vrši pritisak na Srbiju da normalizuje odnose sa Kosovom i da je to ključno za pristupanje EU. Za značajan deo građana Srbije to je još uvek osetljivo pitanje. Vaš komentar?
- Nemačka je posvećen, blizak i potpuno pouzdan partner Srbiji u procesu pristupanja EU. Tome smo potpuno posvećeni i zalažemo se za to u diskusijama sa našim EU partnerima. Zajedno u EU smo dogovorili pregovarački okvir u kojem su definisane oblasti koje su prioritetne i za koje je važno da budu rešene na početku pregovora o pristupanju. Jedna od njih je proces normalizacije sa Kosovom. Veoma je važno da bude postignut suštinski napredak u pregovorima sa Kosovom jer će to omogućiti otvaranje poglavlja 35 u procesu pristupanja. To je zajednička pozicija EU. Druga veoma važna oblast na početku pregovora jeste napredak u oblasti vladavine prava, koja je preduslov za otvaranje poglavlja 23 i 24. U oblast vladavine prava spada i sloboda medija. Uostalom te oblasti su veoma važne za stvaranje dobre investicione klime. Optimista sam da će ove godine biti otvorena prva poglavlja. Nemačka ovih dana vraća tražioce azila poreklom sa Kosova i iz Albanije.
Može li i Srbija uskoro da očekuje povratak tražioca azila iz Nemačke?
- To je veoma veliki problem. Imamo ogroman broj tražioca azila. U sredu je ministar unutrašnjih poslova rekao da u Nemačkoj ove godine očekujemo 800.000 zahteva za azil. Zahtevi ljudi iz Srbije su trenutno na četvrtom su mestu po brojnosti. Između januara i jula više od 18.000 ljudi iz Srbije tražilo je azil u Nemačkoj. 99 odsto tih zahteva se odbija i ljudi moraju da se vrate u Srbiju. Međutim, oni koji imaju odgovarajuće kvalifikacije za posao mogu da traže radne vize i na osnovu toga da rade u Nemačkoj. Sva obaveštenja po tom pitanju su na sajtu ambasade. Ali tražiti azil nije put koji vodi do boravka i zaposlenja u Nemačkoj.
Kako se Srbija po vašem mišljenju drži u aktuelnoj izbegličkoj krizi?
- Bio sam u sredu u Preševu i posetio prihvatni centar srpske vlade, takođe i nemačku pograničnu policiju koja podržava srpsku. Video sam na licu mesta velike izazove s kojima se Srbija suočava. Smatram da su veoma važni napori koje Srbija preduzima da organizuje kako treba registraciju ljudi koji traže azil. Mislim, s druge strane, da će se sa dolaskom zime povećati izazovi za Srbiju. Nemačka i EU su u ovome spremne da daju podršku Srbiji. Zato je bitno da Srbija sada napravi listu potreba tzv. "Needs Assessment", koju će Nemačka i EU pažljivo razmotriti. Srbija mora da se pripremi i za ljude koji dolaze i traže stalni smeštaj ovde. Važno je sprovesti reformu sistema azila u okviru procesa pristupanja EU.
U Srbiji se često čuje kako izbeglice preko njene teritorije samo prolaze ka Evropi, posebno ka Nemačkoj. Ali mislite li da će Srbija posle nekog vremena takođe morati da prihvati deo tih ljudi i integriše ih u svoje društvo?
- Svako ko je progonjen ima pravo da traži azil, to je osnovno ljudsko pravo. Obe naše zemlje su pogođene krizom. Unutar EU je Nemačka zemlja, koju većina tražilaca azila vidi kao svoj cilj. Mnogi ljudi koji traže utočište u EU dolaze preko Srbije. Ne znam kako će se stvari odvijati, ali moguće je da će neki ljudi želeti da ostanu ovde i Srbija za to mora da se pripremi. Smatram da svaka zemlja treba da preuzme svoju odgovornost.
