SRBIN KOJI JE NA LUKSUZNOM KRUZERU OBIŠAO ČUDESNI ANTARKTIK: Video sam talase od 7 metara i santu leda veličine tri Njujorka!

Marko Stepanović (38) iz okoline Beograda jedan je od retkih Srba koji je imao priliku da boravi na Antarktiku, najhladnijem i najmanje naseljenom kontinentu na svetu!

Na putu do tamo probijao se kroz talase visine šest-sedam metara, video je pingvine, kitove, foke, kojima zbog tamošnjih propisa nije smeo da prilazi na manje od pet metara razdaljine, bio je svedok globalnog zagrevanja videvši nestvarnu santu leda veličine tri Njujorka, o čemu su pisali i svi svetski mediji...

Mnogi maštaju o putovanjima na daleka i egzotična mesta, ali Marko je jedan od retkih koji je zapravo i posetio mnoge neistražene delove sveta. I to radeći na luksuznom brodu "Vorld", jedinstvenom u svetu po tome što su apartmani na brodu u privatnom vlasništvu i predstavljaju dom za milionere koji dele zajedničku strast - ljubav prema egzotičnim putovanjima.

Duge pripreme

- Same pripreme za putovanje na Antarktik počinju oko dve godine unapred, jer je potrebno pribaviti na desetine različitih dozvola s obzirom na to da je Antarktik jedan od najzaštićenijih i najosetljivijih regiona na svetu. Brod mora da ispunjava određene ekološke uslove, a pored toga, i tehničke i bezbednosne. Većina brodova koji idu na Antarktik isplovljava iz najjužnijeg grada na svetu - Ušuaje u Argentini, koja se smatra i krajem sveta. Pejzaži su ovde nestvarni, jer pripadaju Patagoniji, koja je sama po sebi poznata po svojoj egzotičnosti i raznovrsnosti živog sveta. Da bi se odatle stiglo do Antarktika, potrebna su dva dana na moru, nakon čega ulazite u predeo okovan ledom koji se teško može opisati rečima - započinje za Kurir priču Marko, koji je na Antarktiku proveo mesec i po dana u decembru i januaru.

Pingvini se ne plaše ljudi

Kazna zatvora za one koji krše propise

Pingvini na Antarktiku, kaže Marko, ne plaše se ljudi. To je zato što su njihovi jedini prirodni neprijatelji kitovi i foke.

View this post on Instagram

A post shared by Burek U Svemiru (@burek_svemirski)

- Opasnost vreba isključivo iz vode, pa stoga bića koja se kreću po kopnu pingvini ne vide kao neprijatelje i nemaju usađen strah koji se genetski prenosi kroz hiljade generacija i služi kao odbrambeni mehanizam. Međutim, oni nisu baš ni druželjubivi. Neće ni svojevoljno prići. A s obzirom na to da je zabranjen bilo kakav fizički kontakt sa živim svetom Antarktika, što i strogo nadgledaju licencirani članovi ekspedicije, to bi bilo kršenje propisa, a operater ekspedicije, kao i sam brod, bili bi banovani za bilo kakve buduće posete Antarktiku, uz dodatne novčane, pa i kazne zatvora.

Na putu za Antarktik su, priča, prešli preko Drejkovog prolaza, koji se smatra jednim od najopasnijih plovidbenih puteva na planeti. Na tom mestu se spajaju dva okeana, pa su vreme i uslovi vrlo nepredvidivi.

- Drejkov prolaz je poznat i po tome što na njegovom dnu leži preko 700 brodova koji nisu uspeli da ga pređu. Uvek je bio enigma, čak i za najiskusnije moreplovce i navigatore, jer se vremenske prilike menjaju iz minuta u minut. U današnje vreme, s modernim tehnologijama i materijalima od kojih se brodovi prave, ti incidenti su jako retki, ali je prelaz preko njega uvek neprijatno iskustvo, te Antarktik nije za one osetljive na talase i pokrete mora - naglašava on.

Putovanje kroz vreme

Naučnici u panici napustili istraživačku bazu

Marko je na Antarktiku posetio i napuštenu britansku istraživačku bazu "W", koju su naučnici napustili 1959. nakon samo tri godine rada:

View this post on Instagram

A post shared by Burek U Svemiru (@burek_svemirski)

- Posada se ovde smenjivala svakih nekoliko meseci, a sa posadom su stizale i zalihe hrane i opreme. Te 1959, kada je brod sa novom posadom i zalihama trebalo da doplovi, desilo se nevreme koje je brodu onemogućilo da priđe ostrvu od leda. Tadašnja grupa naučnika se uplašila da će ostati okovana ledom, a kako su zalihe hrane bile na niskom nivou, odlučili su da napuste bazu što pre. Pešačili su oko 70 kilometara do prve tačke na kojoj je brod mogao da ih pokupi. Baza nikada nije ponovo stavljena u funkciju, a kako je napuštena u brzini, sve je ostalo isto kao pre napuštanja - knjige, istraživački radovi, časopisi, alat... Bilo je kao pravo putovanje kroz vreme, tačnije u prošlost.

Zanimljivo je da su u bazi zatekli grupu od osam naučnika koji su tu proveli četiri nedelje kao deo projekta popisivanja ostavljene opreme i istraživanja.

- Svih 28 dana su proveli spavajući na snegu, po šatorima, kako ne bi na bilo koji način oštetili inventar baze.

Njihova ekspedicija se sastojala u obilaženju delova Antarktika koji su zanimljivi po stenskim formacijama, kolonijama pingvina, morskim lavovima, kitovima ili pak napuštenim vojnim bazama i istraživačkim stanicama.

Ekstremni uslovi

- Iako su vremenski uslovi ekstremni, Antarktik je poznat po živom svetu. Ekstremnim uslovima se prilagodilo nekoliko vrsta pingvina, pet vrsta foka, osam vrsta kitova i znatan broja ptica. Životinje na Antarktiku su, inače, zaštićene međunarodnim zakonima i nije dozvoljeno približiti im se bliže od pet metara. Neretko smo kroz Antarktik nailazili na orke, kojih ima u velikom broju. Često bi porodično pratile brod, a i približavale se čamcima koji su korišćeni za iskrcaj i ukrcaj. Iako su trostruko veće od čamaca i izazivaju strahopoštovanje, vrlo su znatiželjne i vole da prođu ispod ili ispred čamaca, ali nikad nisu agresivne. Pingvini, s druge strane, uvek imaju prednost u kretanju i morate im dati prvenstvo prolaza. Možete se kretati samo utabanim stazama koje se popularno nazivaju "pingvinski auto-putevi". Njih pingvini prave kako bi se lakše kretali kroz sneg. Dakle, pingvin uvek ima prednost i mora se održavati distanca od minimum pet metara. Jednom nam se kretanje ukrstilo s jednim pigvinom, koji je samo stajao i posmatrao oko sebe. Proveli smo 30 minuta čekajući da nastavi dalje kako bismo mi prošli - kaže Marko, koji kaže da je ovo putovanje neverovatno iskustvo jer se usled klimatskih promena Antarktik topi i njegov pejzaž menja.

Paradoks

Lako se izgori zbog refleksije

Marko je posetio Antarktik u periodu kad je na južnoj hemisferi leto.

- Prosečne dnevne temperature su išle od -15 do -5. No, bude dosta sunčanih intervala, pa je ovo prilično podnošljivo. Najveća opasnost je u stvari baš sunce, jer se lako izgori usled refleksije od beline snega, te je zaštitni faktor obavezan, iako to možda zvuči smešno. Zimi se temperature spuštaju do -40, plovni uslovi su znatno lošiji, te i skoro da i nema posetilaca.

- Videli smo hiljade santi leda koje plutaju, a koje su se otopile usled zagrevanja. Najneverovatniji momenat je bio prolazak pored najveće sante leda na svetu, po imenu A23A, veličine tri Njujorka, koja pluta morem. Imali smo sreću da prođemo pored nje i snimak snimljen sa našeg broda preneli su svi svetski mediji - BBC, Skaj i mnogi drugi.

Bogat sadržaj na brodu

Brod "Vorld" je, inače, dugačak 196 metara, poseduje 165 najluksuznijih apartmana, teniski teren u punoj veličini, šest svetskih restorana sa vrhunskim šefovima kuhinje, pozorište, bioskop, biblioteku sa hiljadama različitih naslova, bazene, teren za mini-golf, a stanari i zaposleni svake godine putuju na jednu do dve ekspedicije u daleka i teško pristupačna mesta, kao što su Grenland, Zapadna Papua, Kimberli u Australiji... Vlasnici stanova su, kako kaže Marko, koji na brodu radi kao zamenik menadžera prodaje, uglavnom naučnici, IT stručnjaci, doktori. Ne razlikuju se mnogo od običnog sveta.

- Imaju iste potrebe i želje kao i svi drugi, većina njih je u stvari vrlo skromna. Imali su tu sreću i znanje da stvore svoje bogatstvo i odlučili su da upoznaju svet živeći na brodu. A lepota toga je što se svako jutro budite u drugom gradu, a ipak ste kod kuće, jer brod zaista jeste njihova kuća.

Bonus video: