To više nije sučeljavanje političkih programa, već specijalni rat!
Municija u takvim ratovima su dezinformacije i provokacije koje se plasiraju i direktno i, zarad veće uverljivosti, i zaobilaznim kanalima.
Tako je juče zagrebački „Jutarnji list“ - u danu kad je HDZ posle sedmica neizvesnosti, uspeo da sakupi većinu za formiranje vlade – našao prostor i vreme da objavi vest da je „beogradski gradonačelnik u pomračenju uma psovao građaninu sve po spisku, a onda mu se dohvatio mobitela“. Reklo bi se, još jedan lavež iz Hrvatske, ništa novo i neočekivano.
Uz tekst je priložen i video-klip, u kojem doduše psovki nema, ali oni koji su naložili objavljivanje ovog teksta računaju da će većinu mrzeti da klikne na video, i da će se zadržati na naslovu.
Šta se zaista desilo na Savskom nasipu, ko je kome pretio i ko je koga ugrožavao, jasno se vidi na klipu koji je objavio Kurir. Uzgred, taj je snimak duži od onog kojeg je na društvene mreže postavio notorni Petar Đurić zvani „Ovo je za tebe, ćale“, a koji su preneli Šolakovi mediji. Na njemu se vidi da su pojedini građani gurali predsednika Privremenog organa grada Beograda i sprečavali ga da prođe…
U reakcijama nekih-opozicionih političara kaže se da su u incidentu učestvovali „građani“. Danas, opet, piše da je „Šapić oteo telefon aktivisti“, a N1 nas obaveštava da je muškarac koji je u maniru mangupa telom zatvarao put gradonačelniku „zaposlen na N1“. Ovo poslednje, valjda, treba da ima posebnu težinu, ali reč je o manipulaciji - „zaposleni na N1“ je kamerman, i iz snimka se vidi da na skupu nije bio kao izveštač, jer prosto - nema kameru. Što nimalo ne znači da se njegovo ime neće naći na nekom spisku „napadnutih novinara“...
Ali, nije ovaj incident tema našeg komentara. Takvih će događaja, nažalost, bito do kraja kampanje, jer opozicija nema drugi način da popuni vapijuću prazninu nastalu usled nemanja svog političkog programa. A nešto treba pričati građanima od kojih se na „dođem ti“ traži glas za osvajanje vlasti. Kad se već ne radi…
I tu dolazimo do suštine! Izrežirani sukob opozicionih aktivista sa Aleksandrom Šapićem desio se na Savskom keju, u trenutku kad je obznanio da je uspešno je završena prva faza uklanjanja nelegalnih splavova na keju - od više od sto splavova ostao je još samo jedan! - i najavio početak druge faze – obezbeđivanja infrastrukture i izrade projekta za uređenje čitavog Savskog šetališta.
Kandidat za gradonačelnika dela opozicije koji izlazi na izbore, Dobrica Veselinović, i svi njegovi partijski drugovi iz Ne davimo Beograd svoju su političku agendu zasnovali baš na rešavanju tog višedecenijskog problema. Sada, umesto da Šapiću džentlmenski čestitaju i biračima poruče da će, ako pobede, nastaviti tamo gde je Šapić stao, požurili su da osude „fizičko nasilje gradonačelnika nad građanima“!
Od političara se nigde u svetu ne očekuje iskrenost, ali retko gde akteri na javnoj sceni tako ogoljeno pokazuju da im je priča o opštem dobru samo paravan za ostvarenje nimalo plemenitih ličnih ambicija. Jer za uklanjanje splavova trebaju zavrnuti rukavi i čvrsta ruka, a ne lajanje na zvezde. Njih je, međutim, briga za splavove i za Savski kej, kao što ih ne zanimaju ni grejanje u prestonici i kvalitet vazduha, niti rešenje saobraćajnih gužvi… Ali, kad bi bar glumili zainteresovanost, kad bi pokazali bar malo stila...
Čemu se oni, uopšte nadaju na izborima?
Umesto zaključka, citiraćemo jednog korisnika društvenih mreža: „Pameti imaju koliko izvršitelji imaju samilosti, a ja*a su im manja od srca vinske mušice… Pre bih seo u avion koji vozi dresirani majmun, nego njima dao glas da upravljaju gradom od dva miliona duša.“
NE PROPUSTITE
