RIM - Inicijativa premijera Srbije Aleksandra Vučića o uspostavljanju zajedničkog dana sećanja na sve žrtve je veliki iskorak i veoma je žalosno što nije naišla na odobravanje u Hrvatskoj i na Kosovu, ocenjuje bivši šef italijanske diplomatije i visoki zvaničnik EK Franko Fratini.
"Ko bi mogao da negira da sve žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije zaslužuju poštovanje i saosećanje?", zapitao je Fratini.
Italijanski političar, danas predsednik italijanskog Društva za međunarodne organizacije, ukazuje da građani zemalja regiona zajedno sa Srbijom dele zajedničku sudbinu u evropskoj porodici."Srbi treba da odaju počast hrvatskim žrtvama, kao što bi i Hrvati isto tako trebalo da odaju počast srpskim žrtvama, što je baš u evropskom duhu", smatra Fratini.
On podseća da je srpski premijer već preduzimao značajne inicijative u cilju pomirenja u regionu, kao što je odlazak u Srebrenicu, ili poziv članovima Predsedništva BiH da dođu u Beograd.
Prema njegovom mišljenju, ideja regionalnog pomirenja, koja je u osnovu inicijative srpskog premijera, jeste i biće mnogo snažnija od bilo kakve propagande ili nacionalističke retorike."Posle višemilionskih žrtava u Drugom svetskom ratu, osnivači EU su pomirenje postavili za ključni princip životaevropske zajednice. I uspeli su u tome", poručuje Fratini.
Govoreći o situaciji u regionu, Fratini ističe da je Srbija ključna zemlja za stabilnost celog Balkana. "Prema tome, Srbija i ima obavezu da bude prvi i najjači promoter pomirenja", istakao je on i podsetio da je početkom 50-ih godina prošlog veka bilo teško zamisliti da će Francuska i Nemačka jednog dana organizovati zajedničke sednice vlada, što je danas potpuno normalno.
"Za pomirenje su neophodni lideri i vizionari, i rezultat će doći, ja sam optimista", rekao je Fratini.Govoreći o Vučićevoj inicijativi u kontekstu stabilnosti regiona, on ukazuje da na stabilnost mogu da utiču i neki unutrašnji faktori, kao što je egoističan pristup, dok EU predstavlja snažan magnet za zajedničke akcije u pravcu prosperitetne budućnosti.
Takođe, navodi, na stabilnost mogu da utiču i spoljni faktori, kao što je ubacivanje ćelija islamističkih terorista i obuka "stranih boraca" na Balkanu. "Ove zajedničke pretnje nameću neophodnost većeg, a ne manjeg, uzajamnog razumevanja i saradnje na svim nivoima", zaključio je Fratini.
