To predviđa sadašnja radna verzija novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koji još nije izvesno kada će biti pretočen u predlog koji bi se našao pred poslanicima Skupštine Srbije.
Po tome se, pored ostalog, ova radna verzija i razlikuje od sadašnjeg Zakona, koji javne funkcionere obavezuje da, osim svojih, prijave samo imovinu i prihode supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu.
Takvo rešenje po kojem se ne prijavljuje imovina roditelja i punoletne dece, kako je Agencija za borbu protiv korupcije još ranije upozoravala, ostavlja veliki prostor za zloupotrebe i prikrivanje stvarne vrednosti imovine i prihoda funkcionera.
Igra mačke i miša, između Agencije i javnih funkcionera, u kojoj će jedni uvek nastojati da otkriju, a drugi da što bolje prikriju sve ono što zaista poseduju, biće, nema sumnje, nastavljena čak i ako ove izmene budu usvojene.
Kumovske veze
A opcije skrivanja imovine su, gotovo neiscrpne. Zna se, na primer, da se u Srbiji kum često tretira kao bliži rod od samih roditelja. Realno je pretpostaviti da će kum da “izađe u susret” kumu funkcioneru i pristane da određenu imovinu predstavi kao svoju, kako ovaj ne bi morao da je prijavi. Da li će za to da dobije i određenu nagradu, manje je bitno.
Kum, doduše, mora da ispuni dva uslova - jedan formalni, a drugi ljudski. Formalni je da i sam ne bude javni funkcioner koji ima obavezu prijavljivanja imovine. A ljudski je da ne dozvoli da među kumovima “pukne tikva”, što nije retkost na srpskoj političkoj sceni, pa da pomisli da je ta imovina zaista njegova.
Da su mogućnosti da se zakon “izvrda” praktično neograničene slaže se i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
- Kada se uvede obaveza prijavljivanja imovine roditelja i dece, ostaće „nepokriveni“ braća, sestre, tetke i stričevi. Ako bi i oni bili obuhvaćeni, neki funkcioneri bi preneli imovinu na još dalje rođake, na kumove, prijatelje i druge ljude od poverenja ili na neka pravna lica čiji je trag dobro skriven u poreskim rajevima. Da ne govorimo sada o „alternativnim metodama“, kada se na naplatu zloupotrebe i trgovine uticajem čeka dok ne prođe osnov za kontrolu imovine ili kada isplata nezakonite koristi dobija neki pravni oblik, poput isplate visokog honorara za memoare bivšeg funkcionera, vrednog poklona poslovnog partnera za svadbu ćerke ... - dodaje Nenadić.
Pitanje je, naravno i šta ako neko od funkcionera, na primer, nije u dobrim odnosima sa svojim punoletnim detetom koje, jednostavno ne želi da mu otkrije šta sve ima od nekretnina i kako zarađuje za život? Isto se pitanje može postaviti i u slučaju da funkcionerov bivši supružnik, sa kojim žive deca, neće da mu dostavi podatke o tome da li se nešto od imovine vodi na njihove potomke.
Rešenje bi, bar donekle, moglo da se nađe u proširivanju ovlašćenja Agencije, da može nesmetano da pristupa podacima i dokumentima u posedu organa vlasti, banaka i drugih lica, da uzima izjave od funkcionera...
Bolji nadzor i praćenje podataka o imovini javnih funkcionera, što je bio i jedan od zahteva iz Brisela koji u tome vidi jedan od osnovnih postulata borbe protiv korupcije, najavio je u svom šestočasovnom ekspozeu i Aleksandar Vučić.
- Agencija će proširiti svoje nadležnosti i dobiti takve instrumente za rad da će lakše utvrđivati i sukob interesa funkcionera, lakše dolaziti do saznanja o prijavi imovine funkcionera. Od Vlade će dobiti svu podršku za svoj dalji rad. U narednim godinama gradićemo ovu instituciju kao jedan od glavnih oslonaca države u borbi protiv korupcije - rekao je Vučić.
Šta funkcioner sada mora da prijavi
Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, javni funkcioner mora da prijavi:
- nepokretnosti u zemlji i inostranstvu;
- vlasništvo na pokretnim stvarima (automobili, motocikli, plovila, letelice) koje podležu registraciji u zemlji i inostranstvu;
- dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti...
- depoziti u bankama i drugim finansijskim organizacijama, u zemlji i inostranstvu;
- akcije i udeli u firmama i druge hartije od vrednosti;
- prava po osnovu autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine;
- dugove (glavnica, kamata i rok otplate) i potraživanja;
- izvor i visinu neto prihoda na javnim funkcijama;
- pravo korišćenja stana za službene potrebe;
- izvor i visinu drugih neto prihoda;
- druge javne funkcije, odnosno poslove i delatnosti koje obavlja u skladu sa zakonom i drugim posebnim propisom;
- članstvo u organima udruženja;
- druge podatke i dokaze koje funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona.
(Blic/M. R. Petrović)
