„Hteo bi da osetim, vidim, jedan deo Vas - Zage. Zaželeo sam se Vas, koliko Vas vremena nisam video! Uvek kad zažmurim, stvorim Vaš lik pred mojim očima do detalja. Čak i onaj mali smeđi mladež na gornjoj usni. Tako ste dobri i tako mili, čini mi se da ste Vi najbolja, najlepša, najfinija dama na svetu...“Žurio je 11. avgusta 1926. godine Konstantin Đorđević (1900-1957), ugledni šabački profesor, pesnik i romanopisac, da iz Tetova pošalje svoja osećanja verenici Zagorki. Konjanik poštar u podne je kretao za Šabac, a pesnika je izjedala razdvojenost od voljene žene, pa joj je na četiri stranice sročio svoja najdublja osećanja.
Preko 200 prepiskiPismo Konstantina Đorđevića samo je jedno od mnogih pisama koja se nalaze u Međuopštinskom istorijskom arhivu u Šapcu koja kriju intimnu prepisku znamenitih ličnosti ovog kraja, ali i Srbije. Arhivista Gordana Filipović, za deset godina, koliko radi u Arhivu, imala je priliku da velika imena srpske istorije i književnosti upozna i na jedan drugi način.- Među preko 200 originalnih pisama znamenitih ličnosti Podrinja i Srbije, kao i stranih diplomatskih predstavnika, nalazi se i nekoliko koja se odnose na lične i porodične odnose. Pisma koja imamo potiču iz 19. i prve polovine 20. veka. Iz današnje perspektive deluju strogo, ali se ispod te formalnosti kriju veliko poštovanje i snažna osećanja - kaže Filipovićeva.
Jedno od najlepših ljubavnih pisama koje šabački arhiv čuva poslao je dr Mihailo Spiridonović, lekar koji je zbog svog odnosa prema siromašnim pacijentima prozvan „sirotinjska majka“. Njegova verenica Olga bila je uplašena zbog venčanja zakazanog za 22. januar 1887. godine, jer se morala iz Mitrovice doseliti u Šabac kod čoveka kojeg skoro da nije ni poznavala. Tri dana pre venčanja dr Spiridonović piše svojoj budućoj nevesti da razloga za strah nema.Podrška voljenoj
„Najdraža moja Olgice, budi uverena da ću se truditi svima silama koje mi stoje na usluzi da mi ti budeš srećna i zadovoljna. Pa i ti si dobra i pametna devojka i uveren sam, unutarnje predskazanje mi veli, da ćemo se lepo sporazumevati, slagati i biti zadovoljni. Dakle, strah na stranu, pa mi budi vesela i dobre volje. I ja imam tremu, al‘ od nestrpljenja da te što pre vidim“. Olga i Mihailo Spiridonović bili su roditelji Jele Spiridonović Savić (1890-1974), pesnikinje koja je obeležila srpsku književnost. Privatna pisma svoje majke i oca upravo je ona poklonila šabačkom arhivu.
Knez Miloš svojoj LjubiciOČI MI NISU ZDRAVEU šabačkom međuopštinskom arhivu čuva se pismo koje je 4. marta 1840. godine iz Herešta u Kneževini Vlaškoj knez Miloš Obrenović poslao svojoj supruzi kneginji Ljubici.U sačuvanom pismu knez, između ostalog, obaveštava svoju voljenu da je sa zdravljem dobro, ali da mu oči nisu zdrave i da ih mora što pre lečiti.
