LJILJANA BLAGOJEVIĆ ZA KURIR: Sinišu su šutnuli jer nema dlake na jeziku!

Predstava „Velika drama“ Siniše Kovačevića proslaviće večeras 15 godina života na sceni Narodnog pozorišta. Malo je komada danas koji opstaju na repertoaru toliko dugo i igraju se za kartu više. U razgovoru za Kurir Ljiljana Blagojević, koja tumači lik Vidosave Vučić, priseća se burnog života na sceni i izvan nje, kao i svog supruga Siniše, koji je proteran iz Beograda.- Glumac uvek mašta i veruje da će svaka nova predstava doživeti veliki uspeh. Tako smo i mi maštali. Definitivno smo bili sigurni da smo napravili fantastičnu predstavu kad se završila premijera i kad se prolomio aplauz koji traje i danas, posle 15 godina, istim intenzitetom. I svi ti mladi ljudi, zajedno s nama starijima, vole i čuvaju predstavu. Hvala im na takvom odnosu prema pozorištu.Šta vam je slikarka Olja Ivanjicki rekla nakon premijere?- Velika Olja mi je tada rekla: „Danas je 22. 2. 2002. godine. Lep datum za premijeru. Biće vrlo uspešna“. I tako i bi.Malo predstava opstaje na repertoaru toliko dugo. Šta je tajna „Velike drame“?- Odličan tekst i režija Siniše Kovačevića, scenografija Geroslava Zarića, kostim Marine Medenice, muzika divne Ksenije Zečević i fantastični glumci. Jedna katarzična predstava, kakvih danas ima retko, prokrvljena s mnoštvo slojeva koje obrađuje. Predstava koja nam objašnjava zašto smo danas ovde gde smo. Stvarno je retkost da ansambl predstava (35 glumaca), pa još drama, bude na repertoaru tolike godine i da se karte rasprodaju u roku od dva sata po objavljivanju repertoara.Planirate li da oborite rekord „Bube u uhu“?- Planiramo da još trajemo. A to obaranje rekorda zavisi od odnosa uprave prema predstavi. Kad bi je stavljali svako veče, ona bi bila rasprodata. Ovo igranje jednom mesečno premalo je za potražnju, a nama glumcima stresno. Ali, ne damo se.Da li je bilo trenutaka kad ste mislili da će zbog odlazaka kolega predstava morati da se ugasi? Jedini ste igrali na svakom izvođenju.- Nisam jedina. Tu su još Tanasije Uzunović, Vuk Kostić, Bane Tomašević, Andreja Maričić i Ljiljana Cincar. Mi smo odigrali svih 215. Predstava je tako dobro upakovana da se ne bojimo. A i čuvamo je. Kad nešto volite, onda ta ljubav sve pobeđuje.„Velika drama“ je predstava za suze i smeh. Šta vas gane svaki put kad je gledate sa strane?- U pravu ste. Kad nisam na sceni, sedim sa strane i gledam je. Tako 215 puta i nije mi dosadno. Pratim razvoj predstave. Neverovatna je snaga koja se emituje tokom igranja. Svaki put me nanovo uzbudi ili tekst ili glumačka igra mojih kolega. Narodno pozoriste ima divne glumce.Da li je tačno da je jednom na blagajni Narodnog izbila tuča oko karata za „Veliku dramu“?- Bilo je svega. I tapkaroša, što se ne pamti u pozorištu.Koliko dece se rodilo u ovih deceniju i po?- Bar jedan razred prvaka. I još će ako bog da. Često se šalimo kad neko ne može da zatrudni, pa kažemo, hajde uskoči u „Veliku dramu“ da zatrudniš. Uvek imamo poneku trudnicu.

Kako bi se Vučići snašli danas u Vučićevoj eri?

- Milorad Vučić (Vuk Kostić) sve je radio iz ideala. Duboko verujući da čini dobro delo, stradao je u toj svojoj veri. Idealisti se ne snalaze, oni plaćaju cenu. Znam mnoge divne ljude koji se nisu snašli. Prosto, etika im to ne dopušta. Ali uvek ima onih uz njih koji kupe kajmak.Pre 10 godina opisali ste pozorišnu scenu kao privatizovanu. Da li se nešto promenilo? - Pozorište je pušteno na milost i nemilost. Jako mnogo mladih glumaca je bez stalnog angažmana. Ne primaju se novi, sem ako im u leđa ne duva vetar moćnih. A kultura je duhovna vertikala jednog naroda i jezik. Taj kulturni kontinuitet je neophodan. U prilog ovome što govorim jeste odnos Engleza, Francuza i Nemaca prema nacionalnom kulturnom blagu.Greh bi bio da ne pomenemo i vašeg supruga Sinišu. Kad ćete raditi zajedno nešto novo?- Siniša ima divne tekstove, ali, kako je svoj i bez dlake na jeziku, ne daju mu mnogo prostora da radi. Bolje rečeno, uopšte. Tri godine je bio bez posla. Sada radi, predaje 350 kilometara od svog doma, u Banjaluci. Ima divan tekst, bogomdan za Narodno pozorište, opet ansambl predstava, možda i bolja od „Velike drame“, ali u Drami nisu pokazali želju. Šteta. Znate, ko je blizu vatre, njega i ogreje. A blizu vatre su obično oni koji su malog dara i velikog apetita. I uglavnom isti u svim promenama. Gledam i ne mogu se načuditi. A vidim mnogo.