Puno pre CSI-ja, postojao je Džejms Marš. 1830-ih godina ovaj je engleski hemičar razvio precizan test za otkrivanje arsena, koji je uneo revoluciju u borbu protiv kriminala i pružio uvid u mnogo uznemirujućih slučajeva.
"Kad je Marš objavio detalje ovog izrazito osetljivog testa, svi su bili oduševljeni i objavljeni su tekstovi o tome kako će mrtvi sad postati svedoci kojih će se trovači morati bojati", napisala je Val MekDermid koja je upravo objavila novu knjigu 'Forensics'.
Pre ovog otkrića, naime, za osobe koje su umrle zbog trovanja arsenom najčešće se govorilo da su umrli prirodnom smrću, ali Maršov test pokazao se posebno značajnim u decenijama koja su usledila jer je trovanje bilo izrazito popularno širom sveta. Samo u Engleskoj i Vejlsu između 1840. i 1850. godine zabeleženo je 98 suđenja zbog trovanja.
S druge strane Atlantika, 1899. godine, 'New York World' dnevne novine objavile su pak tekst u kojem su naveli da je epidemija trovanja preuzela celu zemlju.
Jedna od najpoznatijih slučajeva bio je onaj koji je uključivao Meri En Koton, Engleskinju rođenu 1832. godine, koja je ostala trudna s 19.
S maloletnim suprugom je putovala po zemlji u potrazi za poslom, a tokom tog nomadskog razdoblja rodila je petoro dece, s tim da ih je četvoro umrlo.
Rađala pa ubijala, sve zbog novcaPar se napokon primirio kad je Koton imala 24 godine. Dobili su još troje dece, a iako su svi umrli od 'proliva', 'tuga je nije sprečila da podigne životno osiguranje koje je uplatila za svako od njih'.
Suprug joj je stradao u rudarskoj nezgodi, a dok se oporavljao kod kuće dijagnosticirana mu je 'želučana groznica' i umro je.
Srećom, Koton je nedugo pre toga naterala supruga da uplati polisu osiguranja, pa je još jednom bila zbrinuta, jer je nakon njegove smrti dobila 30 funti od osiguravajuće kuće.
Svi oko nje smatrali su da je reč o najtužnijem ljudskom stvorenju kojeg život nikako nije mazio, budući da je tokom 15 godina izgubila supruga i sedmoro dece, ali Koton je bila na najboljem putu da postane najplodnija ženska serijska ubica u britanskoj istoriji.
Iako nikad nećemo znati koliko je ukupno ljudi ona otrovala arsenom, najvjerojatnije je ubila majku, trojicu od četvorice svojih supruga (poslednji se nije želeo osigurati), ljubavnika, osmeoro od ukupno 12 dece i sedmoro usvojene dece. Tačnije, 20-ak ljudi.
Njena sreća se preokrenula zbog još jednog muškarca. Naime, potencijalni suprug ju je odbijao zbog usvojenog sedmogodišnjeg sina Čarlsa Kotona. Zato ga se pokušala rešiti, a kad nije uspela izjavila je da bi mogao završiti kao i ostali Kotonsi- mrtav.
Kad je uskoro umro, napravljena je biopsija kojoj je utvrđeno da je dečak imao visok nivo arsena u crevima i želucu. Usledila su iskapanja još nekih nedavno preminulih članova porodice, pri čemu je otkriveno da su svi otrovani.
Koton je završila na sudu gde je osuđena na smrt.
Najranjiviji su najmanje sumnjivi
Ali čak i danas, uz sofisticiranu forenziku, neki zatvorenici mogu godinama izbegavati da ih ulove.
Harold Šipman bio je cenjeni britanski doktor koji je imao mnogo starijih pacijenata kojima je redovno odlazio u kućne posete i za koje je brinuo do poslednjih trenutaka. Kako se kasnije ispostavilo, poslednji trenuci često su bili namerno izazvani.
Iako je Šipman bio poznat kao dobar, porodični čovek, niko nije znao da je on od 1970-ih do kasnih 1990-ih godina potiho ubijao pacijente, i to otprilike jednog mesečno, pa se veruje da je ubio ukupno 250 ljudi.
"Obično bi posetio stariju ženu kod kuće, ubrizgao joj smrtonosnu dozu morfijuma i zatim je ostavio posednutu, pojačavajući grejanje na najjače", napisala je MekDermid.
"Vratio bi se sledećeg dana, objavio njenu smrt i procenio da je do smrti došlo nakon njihove poslednje posete."
Izvlačio se godinama pojačavanjem grejanja, jer bi tako održao dokaze o vremenu smrti koje mu je išlo u prilog. Možda bi i dalje ubijao da mu jedna starica nije ostavila sve nakon smrti (njeno imanje bilo je procenjeno na 380.000 funti), što je šokiralo njenu ćerku. Zatražila je ekshumaciju, pri čemu je obdukcijom otkriveno da je starica umrla od visoke doze morfijuma.
Nakon toga su otkriveni ostali smrtni slučajevi, te je Šipman dobio doživotnu kaznu zatvora, iako se obesio 2004. godine.
Istraga o njegovim zločinima zatvorena je 2005. godine, kad je zaključeno da je Šipman ubio 210 svojih pacijenata, s tim da je ostala otvorena mogućnost da je kriv za još 45 smrti.
Zbog toga je proglašen najplodonosnijim serijskim ubicom koji je ikad osuđen.
(New York Post)
