PUTIN SE UŽIVEO U ULOGU PREDATORA, EVO OD ČEGA NATO STREPI: Pričom o orkama i polarnim medvedima opravdao rat u Ukrajini, dok sprema mobilizaciju 400.000 ljudi?
Dodajte Kurir u vaš Google izborTokom susreta sa nastavnim osobljem i studentima na jednom univerzitetu u Moskvi 29. avgusta, ruski predsednik Vladimir Putin je primetio da se orke (kitovi ubice) hrane polarnim medvedima.
"To je lanac ishrane", izjavio je predsednik Rusije. "Decu treba učiti o ovome kako bi razumela u kakvom svetu živimo i zašto vodimo specijalnu vojnu operaciju".
Ova tvrdnja je bila izmišljena: ne postoji nijedan poznat slučaj da je orka pojela polarnog medveda. Ipak, ona je pružila određeni uvid u predatorski pogled na svet Vladimira Putina.
U poslednje vreme zemlje NATO-a sve su zabrinutije zbog pravca u kojem bi njegova razmišljanja mogla da krenu, piše "Ekonomist".
Rastuća strepnja na Zapadu
Ruska vojska je već godinama uglavnom u pat-poziciji, dok svakog meseca desetine hiljada vojnika ginu ili zadobijaju teške povrede.
Rat je prerastao u razornu borbu dronovima i raketama koja, iako nanosi ogromnu štetu Ukrajini, ostavlja vidljive posledice i u Rusiji.
Ipak, Putin ne pokazuje nikakve znake da namerava da odustane. Strahuje se da bi mogao pokušati da izađe iz onoga što Rusi nazivaju "tupik" (ćorsokak), kao što je to činio i ranije, tako što bi pronašao neki novi način da eskalira sukob.
Znaci zapadnjačke strepnje nalaze se svuda okolo. Džon Ratklif, direktor američke CIA-e, neočekivano je 25. avgusta odleteo za Moskvu.
Izveštaji se razlikuju u tome da li je otišao da upozori Putina da ne napada zemlje NATO-a ili da predoči mračnu procenu ruskih izgleda i ubedi ga na pregovore.
Tri dana kasnije, Finska je zatražila pomoć švedskih aviona i ratnih brodova u nadzoru svoje granice sa Rusijom zbog upada.
Nemačka se sprema da otvoreno okrivi Rusiju za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu 4. avgusta i verovatno će uvesti dodatne sankcije.
Rumunija je 20. avgusta saopštila da je uništila ruski pomorski dron koji je ciljao platformu za bušenje u njenim vodama.
Slovačka je 25. avgusta sprečila pokušaj paljevine u fabrici dronova.
Upozorenje i najava eskalacije
U međuvremenu, Putin je prekinuo svoje dugogodišnje ćutanje povodom sve uspešnijih ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije nafte i logističke centre, uključujući i skladišta koja pripadaju "Vajldberisu", najvećem ruskom onlajn trgovcu.
U obraćanju 22. avgusta, optužio je Ukrajinu da je otvorila "Pandorinu kutiju" i obećao "uzvraćanje udarca po najosetljivijim sektorima vaše ekonomije".
Ranije tog dana, govoreći pred Jedinstvenom Rusijom, političkom partijom Kremlja, odbacio je svaku pomisao o okončanju rata.
"Specijalna vojna operacija se nastavlja", zarekao se. "Ići ćemo samo napred".
Izvori bliski Kremlju navode da je, nakon nekoliko nedelja razmatranja tokom leta, delovalo da je izabrao da eskalira.
Zaista, dugogodišnji saradnik Putina kaže da je on verovatno video Ratklifovu posetu kao znak američke slabosti.
To je, prema rečima tog izvora, bilo predsednikovo tumačenje posete Bil Bera, direktora CIA-e Džoa Bajdena, Moskvi u novembru 2021. godine, kada ga je upozoravao da ne vrši invaziju na Ukrajinu. Krenuo je u napad tri meseca kasnije.
Pritisak unutar Rusije
Niko ne može znati šta je u Putinovoj glavi, ali motivi za eskalaciju rata pre svega su unutrašnji: očuvanje vlasti, a na kraju i sopstvenog života. Kremlj brine zbog slabljenja tihe podrške javnosti ratu. Ukrajinski dronovi, restrikcije interneta i sve veći osećaj nesigurnosti razbijaju privid normalnosti.
Istraživač javnog mnjenja Levada centar navodi da 57% Rusa situaciju vidi kao napetu. Nezadovoljstvo raste i među elitama, a najveći problem, kako navodi jedan dobro obavešteni izvor, nije toliko ekonomija ili nedostatak vojnog uspeha, već vreme koje je rat protraćio: kakav god bio ishod, skoro pet godina predstavlja neuspeh.
Nijedan od ruskih ekonomskih ili političkih problema nije fatalan po gospodina Putina: on ima ekonomske resurse i represivni aparat da nastavi dalje. Ali percepcija je važna.
Logika režima: nikada ne pokazuj slabost
Putin može izražavati svoje ciljeve jezikom geopolitike, ali ga u stvarnosti vodi kriminalna logika njegovog režima: nikada ne pokazuj slabost. Ruski sistem ima visoku toleranciju na nasilje, ali je nemilosrdan prema neuspehu. On verovatno veruje da bi ga okončanje rata bez ostvarivanja čak i njegovog minimalnog cilja - zauzimanja celog istočnog ukrajinskog regiona Donbas - fizički dovelo u opasnost.
Nastavak rata u njegovom trenutnom obliku, u međuvremenu, nije rešenje. "Scenariji vođeni inercijom idu na štetu Kremlja", kaže jedan pripadnik ruske elite: oni jednostavno troše ekonomske resurse i arče politički kapital.
Mogući pravci i novi talasi
Eskalacija bi za Rusiju mogla postati privlačna opcija, ali nije jasno šta bi tačno obuhvatala. Moskva će verovatno pojačati hibridni rat i sabotaže protiv ukrajinskih saveznika, kao i pritisak na rute snabdevanja iz Evrope.
Zapadne obaveštajne službe strahuju i od napada na evropske fabrike koje proizvode vojnu opremu za Ukrajinu, ali smatraju da Putin ne želi direktan sukob sa NATO-om.
U Ukrajini bi eskalacija uglavnom značila intenziviranje postojećih napada. Rusko Ministarstvo odbrane najavilo je masovni udar na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, dok se Kijev već priprema za takve napade tokom zime.
Na frontu, ruski izvori navode da Putin planira dodatnih 300.000 do 400.000 ljudi. Nova formalna mobilizacija nije neophodna, jer prvobitna naredba i dalje važi, a dodatni regruti mogli bi biti obezbeđeni pritiskom regionalnih vlasti. Novi sistem regrutacije već se testira u Penzi.
Putin bi mogao pojačati i represiju nad navodnim "unutrašnjim neprijateljima". Ipak, takve mere neće rešiti ruske probleme, već će verovatno povećati patnju i produbiti nestabilnost u Rusiji i šire.
(Kurir.rs/Economist)