Otvorena izložba „Srpska književnost i Veliki rat“
Nikolić: Sećanje na stradanje srpskog naroda
Ako dozvolimo da naša deca danas o srpskoj epopeji uče samo iz istorije, počinićemo težak greh, rekao predsednik Srbije
> 23:06h
Potresna svedočenja. U galeriji „Atrijum“ Biblioteke grada Beograda Tomislav Nikolić otvorio je sinoć izložbu „Srpska književnost i Veliki rat“. Predsednik Srbije istakao je da rat i drugi prelomni istorijski događaji za Srbe nisu puka statistika.
- Razumevanje rata, spoznaja herojstva i žrtve, uzdizanje na pijedestal junaštva i čojstva srpske vojske i stanovništva, naš ljudski odnos prema Velikom ratu ispravno se može izgraditi i opstati najpre kroz emotivni doživljaj. Tu priču nama i potomcima pričaju pisci koje je na ovom mestu okupila Biblioteka grada Beograda - rekao je Nikolić i dodao:
- Ako bismo dozvolili da naša deca danas, 20 godina otkako je preminuo poslednji Srbin učesnik Velikog rata, Solunac - kako smo ih od milošte i s poštovanjem zvali, o toj srpskoj epopeji uče samo iz istorije, počinili bismo težak greh. Autori izložbe su Olga Marjanović Krasić i Marjan Marinković, a pored plakata s ratnim biografijama velikana srpske književnosti, izložene su i monografije u kojima se govori o stradanju Srba.
- Veliki broj pisaca je s vojskom prešao Albaniju. Nisu svi bili u istoj koloni jer je bilo onih koji su ostali u okupiranoj Srbiji, kao Isidora Sekulić i Bora Stanković, a Sima Pandurović je završio u logoru u Austriji - istakla je Olga Marjanović Krasić. Publika će radove moći da pogleda do 15. juna, a na otvaranju su to učinili Svetlana Jančić, direktorka Narodne biblioteke Srbije, zatim Milovan Vitezović, Žarko Trebješanin, Ljiljana Habjanović Đurović...
Tragedija NUŠIĆ SINU POSVETIO DELO „1915“ Posebno dirljiva priča je o našem najvećem komediografu Branislavu Nušiću, koji je u sukobu ostao bez sina. - Branislav Nušić je odmah posle rata objavio roman „1915“. Njegov sin Strahinja Nušić Ban pripadao je bataljonu 1.300 kaplara. Iako je bio u državnoj službi, Nušić ga nije povukao iz rata, i on je junački poginuo u borbi. Otac je na prvoj stranici publikacije napisao: „Umesto trošne kamene ploče, sine, ovom knjigom tuge i bolova beleži ti otac grob“. Trebalo je da prođe 20 godina od tog tragičnog događaja da se naš veliki komediograf vrati komediji i nasmeje nas - objasnila je autorka izložbe.