OVAJ HOLANDSKI LEKAR JE ZADUŽIO SRBIJU: Srbi su zaista jaki i žilavi ljudi. Zvuči suludo, ali...

Holandski doktor je bio zaprepašćen odlukom Crvenog krsta te zemlje koji je odbio da pomogne srpskoj vojsci i narodu, pa je odlučio da sam krene put Srbije i pomogne koliko može. Nakon što je skupio nešto sredstava od donacija uputio se sa dve medicinske sestre i jednim vozilom za Beograd gde je odmah ubačen da radi u vojnu bolnicu.

"Podstaknut zalaganjem i upornošću mladog lekara, holandski Crveni krst ipak je odlučio da pomogne, i pod njegovim vođstvom organizuje sopstvenu bolnicu u zgradi jedne beograsdke škole. Van Tinhoven je u bolnici, u kojoj je bilo smešteno najmanje 200 boraca, sam napravio i salu za operacije i zajedno sa pomoćnicima svakodnevno vadio metke iz srpskih ranjenika. Srbi su želeli da ugoste velikodušnog stranog lekara, pa su mu nalazili smeštaj, nameštaj i pomagali koliko su umeli, pa su mu u okviru bolnice napravili sobu u kojoj je mogao da živi i opremili je", napisala je Ksenija Gabrijel u autorskom tekstu za Mondo.

Osim što je lečio ranjenike, doktor je beležio i scene iz svakodnevnog života u Srbiji koje su objavljivale i holandske novine, dok su njegove fotografije danas izložene u Holandskoj kraljevskoj biblioteci u Hagu.

Nakon što je otvorio veliku bolnicu za ranjene, u prostorijama velike šećerane udaljene sat vremena od prestonice on se 1913. vratio se u Hag, i to sa Ordenom svetog Save četvrtog reda i ordenom Crvenog krsta Srbije, koje mu je uručio srpski kralj.

Nakon što je poslao telegram medicinskoj sestri Jakobi de Hrote oni su došli u Beograd gde su bolnicu spremili za ranjene, a u zgradi Valjevske gimnazije su osnovali ratnu bolnicu. Njegov otac je osnovao Balkanski komitet kako bi prikupljao novac za Van Tinhovenov rad u Srbiji a mladi doktor je kada je odlazio iz Valjeva proglašen počasnim građaninom. Doktor je u Holandiji na železničkoj stanici dočekan svečano jer je "proslavio holandsko ime" a lekar je na proslavi u jednom hotelu rekao "Ko se u teškim okolnostima prvi nađe, pomaže dvostruko".

Van Tinhoven se usavršavao u Berlinu, gde je držao predavanje na temu svojih iskustava a junu 1914. u Holandiji je dobio čin oficira u Redu Oranski Nasau.

"Na početku Prvog svetskog rata, postao je šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu, a u jesen 1914. postao je, na zahtev srpske vojske, član komisije koja je istraživala austrougarske ratne zločine na teritoriji zapadne Srbije. U svojim dnevnicima i foto-albumima, koji su kasnije objedinjeni i objavljeni u Holandiji, ostavio je zapise o stotinama počinjenih zločina, silovanja, ubistava i sakaćenja srpskog naroda već u prvim nedeljama rata. Neutralnost, koju je za potrebe holandskih novina morao da održi u svojim zvaničnim tekstovima, mogao je da zanemari u privatnim dnevnicima", piše u tekstu.

"Sada, kada ova sećanja nisu više namenjena neutralnim novinama, na više mesta sam se oštro izrazio o okrutnostima počinjenim od strane austrougarskih trupa. Ne jednog, ili dva zlikovca, već i vlasti, koja je svoje vojnike opremila eksplozivnim mecima", napisao je doktor. Van Tienhoven je morao da se povuče pred Austrougarima iz Valjeva da bi se kasnije vratio, kada se vojska povukla. U zimu 1915. oboleo je od tifusa koji je harao Srbijom i zbog lošeg zdravstvenog stanja morao je da se vrati u Holandiju.

Službu je kasnije nastavio u Crvenom krstu Francuske, Italije i Albanije, kada se u Draču opet našao među Srbima.

"Srbi su zaista jaki, žilavi ljudi. Zvuči suludo, ali Srbe je tako lako operisati, odlično se oporavljaju i uspešno leče. Osim toga, još vode i jedan čist, ne-materijalistički život", napisao je on i dodao da su Albanci zlostavljali Srbe koji su bežali na jug, ali da su sami bili jako plašljivi.

Pri odlasku iz Albanije, zabeležio je još i ovo. "Polako se Drač gubi iz vida – zemlja patnje, zemlja zlikovaca i bandita". Kasnije je napisao seriju članaka "Među Srbima u Albaniji", a zajedno sa M. J. Bruseom i knjigu "Strahote rata u Srbiji: Dnevnik ratnog hirurga dr A. Van Tinhovena", gde su se našle i njegove fotografije. "Svojeručne fotografije, poštovani, neutralni čitaoče, uslikane od strane vašeg pouzdanog i sabranog lekara... Fotografije kukavički ubijenih staraca, i raskomadanih žena i devojaka. Možeš da ih vidiš", navodi se u knjizi koja je 2005. objavljena u Srbiji u prevodu Jelice Novaković.

Doktor se 1916. oženio najbližom saradnicom sestrom Jakobom de Hrote, i kasnije sa njom dobio četvoro dece. U Francuskoj je dobio Orden legije časti zbog zalaganja u ambulanti u Bulonjskoj šumi, a dalji život proveli su zajedno u Venecueli i SAD. Tek su se u starosti vratili u Holandiju, gde su oboje preminuli 1965. godine. U Beogradu je 2006. osnovan Centar za naučnu i kulturnu saradnju Srbije i zemalja nizozemskog govornog područja, nazvano "ARIUS" u znak zahvalnosti za Van Tinhovenovu požrtvovanost i hrabrost.

(Bojana Zimonjić Jelisavac/Mondo)