icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Kurir

DAN EKOLOŠKOG DUGA: Od ove srede živimo na dug

Objavljeno: 30.07.2018. 12:29h

 

U sredu, 1. avgusta, svet ulazi u ekološki dug, najavljuje Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN). Dan ekološkog duga je onaj dan u kalendarskoj godini kada potrebe čovečanstva prema prirodi premaše ono što ekosistemi planete Zemlje mogu u toj godini obnoviti.


 

foto: Kurir

Taj dan, koji se ove godine obežava najranije otkako se vrše merenja (1997. godine bio je krajem septembra), simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse. Prema GFN-u, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta, a imamo samo jednu.

 

  • Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno! Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo s računa bolje budućnosti svoje dece – kaže Deni Porej, direktor WWF Adrije.

 

foto: Kurir

Prema WWF-ovom Izveštaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe). To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet). Prema tim podacima Slovenija predvodi u našoj regiji s najvećim ekološkim otiskom i prva ulazi u ekološki dug 12. maja. Slede je Hrvatska (19. juna), Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula) i Srbija (30. jula)“, kaže Porej, dodajući da najkasnije u dug ulazi Albanija, 14. oktobra.

 

foto: Kurir

Budući da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju preduzeti kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i na taj način pomoći u ostvarivanju održivog razvoja. Ideje kako promeniti svoj otisak mogu se pronaći na stranici GFN-a i WWF Adrije.

 

Do 2020. godine moramo definisati ključne obaveze i akcije kojima ćemo u narednoj deceniji preokrenuti trend gubitka prirode i pomoći u osiguravanju zdravlja i dobrobiti ljudi i naše planete.