ZORAN SPASIĆ Kineska privreda daje veliki zamah globalnoj trgovini

U prva tri kvartala stopa ekonomskog rasta Kine iznosila je 9,8 odsto, što je znatno više od privrednog rasta velikih svetskih ekonomija kao što su Sjedinjene Države, Japan i Nemačka.

Kineski privredni rast ove godine je premašio očekivanja, a najnovija predviđanja ukazuju da će kineska privreda ove godine zabeležiti rast od oko 8,2 odsto, jer su uzlazni faktori poput snažnog izvoza i ubrzano ulaganje u proizvodnju ostvarili impresivna dostignuća.

Prema podacima Generalne uprave carina Kine od 7. decembra, ukupna vrednost uvoza i izvoza robe u prvih 11 meseci ove godine iznosila je 35,39 milijardi juana, što je povećanje od 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Istovremeno, u prvih 10 meseci Kina je stvorila 11,33 miliona novih radnih mesta u gradovima i naseljima, ispunjavajući godišnji ciljni zadatak pre roka. Kao rezultat toga, od juna prošle godine ukupna mesečna vrednost uvoza i izvoza spoljnotrgovinske razmene Kine odražava pozitivan rast 18 uzastopnih meseci.

Trenutno se epidemija još uvek globalno širi, a svetski ekonomski rast i globalna trgovina su ozbiljno pogođeni. U takvim teškim okolnostima spoljnotrgovinski uvoz i izvoz Kine postigao je brzu stabilizaciju i kontinuirano poboljšanje, demonstrirajući snažnu otpornost i sveobuhvatnu konkurentnost kineske privrede.

Razlog leži u sledećim argumentima.

Prvo, kineska izvozna roba sve više je prepoznata na međunarodnom tržištu, a kineski industrijski lanci i lanci snabdevanja postaju sve otporniji.

Drugo, supervelika tržišna baza Kine pokazala je veliku privlačnost. Sve više zemalja polaže nadu u ekonomski oporavak tokom epidemije na izvoz na kinesko tržište.

Treće, kineski novi razvojni obrazac "dvostrukog ciklusa" igra ključnu ulogu i pokazuje veliku vitalnost. Ta vitalnost se najpre ispoljava u spoljnotrgovinskom uvozu i izvozu, a zatim i u investicijama i potrošnji.

Trenutno postoji potreba da velike sile preuzmu vodeću ulogu u stvaranju novog impulsa globalnog ekonomskog razvoja i ponovo uspostave autoritet otvorenosti i multilateralizma. Kina je nastavila snažno da promoviše niz mera otvaranja i neprestano pušta pozitivne signale.

Na primer, u aprilu 2021. godine Tjencin, Šangaj, Hajnan i Čongking uključeni su u novu rundu sveobuhvatnih pilot-projekata za proširenje otvaranja uslužne industrije.

Ekonomska snaga Kine učvrstila je status "svetske fabrike" i dodatno proširila svoj udeo u globalnoj trgovini, postavši najveća investiciona destinacija za privlačenje stranih investicija.

Prema izveštaju "Ankete o poslovnom poverenju za 2021" koji je objavila Evropska privredna komora u Kini, u naredne dve godine preko 60 odsto kompanija planira da proširi svoje poslovno okruženje u Kini.

Privredni kurs Kine, prema zaključcima na nedavnoj Centralnoj ekonomskoj radnoj konferenciji za 2022. godinu, biće aktivna fiskalna politika i stabilna monetarna politika, optimizacija ekonomske strukture i razvoj zelene ekonomije. Kineska vlada je uspela da postigne impresivan, stabilan i održiv ekonomski rast nizom efikasnih alata za ekonomsko upravljanje, dajući snažan zamah globalnom trgovinskom opravku i razvoju.

Autor je direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije, stručnjak za Kinu

Kurir.rs