FAMOZNO SVETISLAV BASARA: VA BANQUE RAČUNICA

Kockarski posmatrano, Vinston Čerčil - čiju knjigu ovih dana pomno iščitavam - bio je sklon vrlo rizičnim potezima, ali nije bio va banque igrač. Nije to mogao biti sve i da je hteo. Britanski politički sistem naprosto onemogućuje va banque političare.

Evo jednog primera. Ser Vinston - koji je znao štošta o umeću ratovanja, ali je to znanje uveliko precenjivao - naredi, recimo, prvom lordu admiraliteta da pošalje bojne brodove u neku akciju. Lord admiraliteta okupi admirale, admirali analiziraju situaciju, ustanove da je rizik preveliki, prvi lord admiraliteta telefonira Čerčilu i kaže: „Ne, flota ostaje tu gde jeste“. I - šta - ser Vinston podvije repić. Flota ostaje tamo gde jeste.

Hitlerovi admirali i generali nisu imali tu privilegiju. I zato su izgubili rat. Videćemo kako i zašto. Hitlera jeste dotukao drugi veliki va banqeu igrač, Staljin, ali samo zato što je imao da stavi va banque više života - 8.600.000 vojnika i 16.000.000 civila, naspram 4.000.000 vojnika i 2.000.000 civila - ali je kičmu Hitlerovoj ratnoj mašineriji u startu slomila Britanija još dok su Hitler i Staljin bili u triper koaliciji.

Sad se vraćamo u kasne sedamdesete, na jedan kafanski razgovor koji mi se doveka urezao u pamćenje. Jedan dilber iz društva - u to vreme žestoki komunista, potom zakleti Srbin sa dna kace (ime i prezime poznati redakciji, još je živ) - ugleda u novinama top-listu savezničkih i osovinskih žrtava Drugog svetskog rata, lupi rukom o astal i kaže: „Kakvi bednici ovi Englezi, tokom celog rata poginulo im samo 270.000 vojnika i 115.000 civila, a nas (jebo ja nas, prim. S. B.) ovolicnih izginulo blizu dva miliona.“

Slagao bih ako bih rekao da se, čuvši šta je dilber rekao, i moja neznatnost nije osetila pomalo superiornom u odnosu na Britance. Olakšavajuća mi je okolnost što sam rođen, odrastao i školovan u nakaradnom sistemu u kome se veličina pobede meri ogromnošću sopstvenih, a ne neprijateljskih žrtava, mada ni Nemci nisu dobro prošli. Samo Bata Živojinović je „skenjao“ najmanje 1.500.000 Nemaca i domaćih izdajnika.

Onih 115.000 britanskih civila život je izgubilo u bombardovanjima Londona i drugih britanskih gradova. Napominjem to zato što brojniju i boljim avionima opremljenu, Luftvafe nije urnisao toliko RAF - mada i njemu svaka čast - koliko nesalomivi duh stanovništva, koje je, velikim žrtvama uprkos, ostalo odlučno u nameri da se odupre varvarstvu.

Ne zaboravimo. To je vreme kada na celom svetu samo Britanija - malobrojnija i mnogo slabije naoružana - pruža otpor pobedonosnoj Hitlerovoj armadi. (Bata Živojinović će priteći u pomoć tek 1941.) Britanska strategija, dakle, jeste bila va banque, ali taktika je bila mudra i promišljena.

Pobedonosni političari, fakat, pokupe lovorike, ali, utuvite, ratove dobijaju politički sistemi koji omogućuju va banque ratne ciljeve, ali onemogućuju va banqu političare. Uzmite pljajvaz i olovku pa sračunajte.