Ode nam i „naš“ Ugo Čavez

Umro je još jedan veliki vođa - Ugo Čavez, predsednik Venecuele. Socijalista, borac za pravdu i siromašne, u očima svog naroda heroj koji je uspevao da se odupre svim pritiscima zemalja kapitalističkog zapada. Tako je sačuvao svoju zemlju, a ljudima ulio nadu da u svetu još ima vrednosti koje su, kako nam se činilo, odavno i svuda zaboravljene. I gde bi onda drugde oči Srbije bile uprte ovih dana nego u tu daleku latinoameričku zemlju? Jer to je bio čovek koji nas je podsećao da su i u Srbiji nekad bila srećna vremena, kako to znaju da kažu naši roditelji i bake i deke. Prema njihovim rečima, verovali mi danas u to ili ne, bilo je pravde, ljudi su bili srećni, imali su mogućnosti, a čovek je cenjen zbog toga što je čovek. Svojom snagom Čavez nas je ohrabrivao da verujemo da tamo negde u svetu još postoje ljudi koji se istinski bore za svoj narod. A on je svoj život posvetio borbi za slobodu svojih ljudi i bio je strah i trepet za sve one koji su na bilo koji način spolja pokušavali da uguše tu slobodu. I nije se predavao do poslednjeg trenutka, iako ga je savladavala teška bolest. Pre nego što je umro uspeo je da prošapće da ne želi da ode s ovog sveta jer još mnogo toga ima da uradi za svoje Venecuelance. I kako da se onda ne divimo takvom čoveku?! Kako da ne osetimo tugu zbog gubitka lidera koji je jednostavno bio junak siromašnih, ali ne samo u svojoj zemlji već širom planete?! Ipak, moraćemo da se pomirimo s tim da uvek odlaze najbolji, što je povodom smrti svog velikog prijatelja rekao kubanski lider Raul Kastro. Ali moramo i da pamtimo šta je bio i šta je na ovom svetu uradio. Zbogom, El Prezidente!