VALJEVO - Dragan Marjanović (49) iz valjevskog sela Stubo, šesti stradali srpski radnik u požaru u Sibiru, poginuo je prve večeri po dolasku na gradilište. Nesrećni Marjanović stigao je na poluostrvo Jamal 7. februara, a smrt ga je zatekla iste noći na spavanju.Bisa Pantelić, Draganova sestra od ujaka, kaže za Kurir da joj je brat, trbuhom za kruhom, za Rusiju otputovao 3. februara.Oproštaj s ćerkom- To mu je bio treći odlazak za Rusiju, trebalo je da ostane šest meseci. Na sever Sibira stigao je 7. februara. Javio se, rekao da je dobro putovao, da se smestio i da ide na spavanje. Iste noći je poginuo, praktično prvog dana kako je došao. Kamo sreće da nije otišao, sada ga ne bi vraćali u sanduku - priča ožalošćena sestra.Bisa kaže da je Dragan planirao da mu to bude poslednji odlazak u Rusiju jer je rešio da se skrasi. Prema njenim rečima, tamo je radio otkako je pre nekoliko godina proglašen tehnološkim viškom u „Valjevskoj pivari“.- Praktično nikoga nije imao osim nas. Roditelji su mu umrli, a sa ženom se razveo pre nekoliko godina. Ćerku Milicu, koja ima devet godina i živi s majkom u Crnoj Gori, video je nekoliko dana pre nego što je otišao u Rusiju. Kao da je slutio nesreću, nešto ga je vuklo da je vidi. Otišao je s punim rukama poklona i to je bio njihov poslednji susret. Bivša žena je zanemela od bola kad sam joj javila šta se desilo - priča Draganova sestra.
Rođaci kažu da je Marjanović nekoliko dana pred polazak u Rusiju bio neuobičajeno veseo, kao da je slutio da će se nešto desiti.Proglašen dan žalosti- Tih dana pred odlazak bio je baš veseo, kakav nije inače, to su svi u familiji primetili. Rekao je da još ovaj put ide u Rusiju, a da će posle toga da nađe neki posao u Valjevu. Imao je i jednu ženu s kojom je bio u vezi, a pošto ima stan u Valjevu, nadali smo se da će kad se vrati napraviti neko veselje i oženiti se - kaže Draganova rođaka.Povodom tragične pogibije šest građevinskih radnika iz Srbije koji su stradali u požaru na ruskom poluostrvu Jamal Vlada Srbije proglasila je 12. februar za dan žalosti u Srbiji.
SUROVO Ispovest srpskog građevinca MORALI SMO DA RADIMO ODMAH POSLE NESREĆEJedan od preživelih srpskih radnika rekao je za Kurir da su ih poslodavci naterali da rade dan posle tragedije.- Požar je izbio u toku noći, a mi smo u donjem vešu istrčali napolje. Ostali smo bez stvari, dokumenata, para... Šefovi su nam dali po 500 dolara i rekli da odemo da kupimo najneophodnije stvari. Kad smo se posle nekoliko sati vratili, rekli su nam da nastavljamo posao. Kao da se ništa nije dogodilo, kao da nije izgorelo šest naših kolega, a mi smo jedva izvukli živu glavu - priča naš sagovornik i dodaje:- Uplašeni smo, hoćemo da idemo kući. Međutim, oni nas uslovljavaju. Prete visokim kaznama ako dođe do raskida ugovora, a u tom slučaju mi moramo sami da platimo troškove puta.
Osamdeset radnika protestovaloNI ZA ŽIVU GLAVU NEĆU DA RADIM ZA „VELESTROJ“Ispred firme „Velestroj“ juče je protestovalo 80 nezadovoljnih radnika. David Aćić (27), zavarivač iz Beograda, raskinuo je ugovor s ovom firmom.- Ni za živu glavu neću da radim za njih. Uslovi u Rusiji su strašni, tretiraju nas kao stoku, kao jeftinu radnu snagu. Prošle godine jedan radnik s kojim sam delio sobu zapalio se i nikad nisam saznao šta se desilo s njim - kaže Aćić za Kurir.
