Nesrećna devojčica sahranjena je juče na seoskom groblju, a od nje se, pored porodice i rodbine, oprostio veliki broj meštana sela, kao i drugovi i nastavnici srednje tehničke škole iz Bora, koju je ona pohađala.
Pogrebna povorka od nekoliko stotina ljudi krenula je iz porodične kuće, iz zaseoka Dubrava, a iza kovčega je išla Marijanina majka (32), devojčicin brat (11), otac (41), deda (62), baka po majci, maćeha i ostala mnogobrojna rodbina i prijatelji.
- Seko moja, probudi se, seko moja! - kroz suze je dozivao dečak (11) svoju sestru.
Tužna, dugačka povorka lagano je išla kroz centar ovog vlaškog sela prema groblju. Od kovčega male Marijane se nisu odvajali njen brat, majka i baka po majci. - Njih kao da prati neko prokletstvo. U porodici su im uvek žene prve umirale, mada nijedna nije digla ruku na sebe - rekla je meštanka sela Zlot.Neutešna Marijanina majka, koja se pre tri godine, nakon razvoda od supruga, odselila za Beograd, rekla nam je da ne zna zbog čega se ubila njena ćerka.
- Čule smo se u subotu, a ona me je pitala kada ću da dođem. Nisam stigla da je vidim i eto šta se desilo. Nju je nešto tištilo. Istina će, nadam se, isplivati na videlo. Bila je dobar đak i veoma fina devojčica. Nisu mi rekli šta su našli u njenom mobilnom i sa kim se poslednji put čula pre nego što je otišla da se ubije. Njena dobra drugarica isto ne zna zašto je to uradila - rekla je nakon sahrane Marijanina majka.- Obukli smo je u njenu kariranu košulju, koju je volela da nosi, i u pantalonice. Deo moga srca se otkinuo sa njom zauvek i nikad se neće vratiti. Ne znam kako ću da živim bez moje Marijane - rekla je majka devojčice.
Prema rečima meštana, devojčica koju je brat pronašao obešenu u staroj kući živela je u skladnoj porodici.
- Bila je divno dete, kulturno i lepo vaspitano, kao i sva deca iz te porodice. Družila se sa mojom ćerkom i, koliko znam, nije imala momka - kaže komšinica.
(Alo)
